Ukrajina u panici: Šta će uraditi Donald Tramp?
Od američkih izbora pa do sada ukrajinski zvaničnici su često u Vašingotnu. Nedavno je u sklopu samo jedne posete 70 političara iz te zemlje posetilo Kongres. Jedan od razloga za to je sigurno uloga SAD u ukrajinskoj unutrašnjoj politici, piše "Forin polisi".
Podrška uticajnih Amerikanaca puno znači za političare u Ukrajini.
- Postoji percepcija da su SAD odlučujući činilac u Ukrajini. Kad je Tramp izabaran, sve interesne grupe, sve elite, su zaključile da je veoma važno da se povežu sa novom administracijom - rekao je Vasilij Filipčuk, bivši diplomata i voditelj Međunarodnog centra za proučavanje politika u Kijevu.
Niko ne zna šta da očekuje od nove administracije
Drugi razlog je to što se zapravo ne zna puno o otme kakva će biti politika nove administracije naspram Ukrajine, niti se zna ko je zadužen za komunikaciju između dve zemlje. Političari iz ukrajine dolaze u SAD u nadi da će na neki način uspeti da iskoriste taj vakuum.
Tranzicija od Obamine Bele kuće do Trampšove administracija bila je burna za mnoge zmelje zahvaljujući nejasnim i zbunjujućim porukama koje su poslate u javnost. Ali, nigde nije toliko nejasnoća kao po pitanju ukrajine u kojoj je u sukobima poslednje dve godine poginulo 10.000 ljudi.
Pročitajte još:
* "Kijev više ne može da računa na Vašington!"
* "Putin je bitanga, Krim je Ukrajina": Rusija i Amerika nastavljaju "rat"?
Trampova administracija i njene kontradiktorne izjave u vezi sa Rusijom samo su povećale nervozu u Kijevu. Tramp je govorio da želi veću saradnju sa Rusijom, posebno u Siriji i na području borbe protiv terorizma. U isto vreme, iz nove administracije kažu kako nova saradnja nije moguća, a ključni člnaovi Trampovog tima, uključujući Majka Pensa i Džejmsa Matisa, naglašavali su pretnju koju Kremlj predstavlja.
Ukrajinska vlada trudila se da uspostavi pouzdane linije komunikacije sa Belom kućom.
- Želimo da shvatimo ko će biti osoba koja će biti odgovorna za američku politiku u Evropi. Trenutno se još ne zna ko će to biti - rekao je Valerij Čalij, ukrajinski ambaador u Vašingtonu.
U međuvremenu, šupljina u gornjim slojevima američkih diplomatskih ustanova otvorila je vrata amaterskoj, a u nekim slučajevima i neprincipijelnoj diplomatiji.
Na primer, prošlog vikenda jedan takav slučaj ispričan je u "New York Timesu". Andrej Artemenko, ukrajinski parlamentarac iz Radikalne stranke radio je sa Trampovim privatnim advokatom Majkom Koenom i Trampovim poslovnim partnerom Felikosm Slejterom tajni mirovni plan, koji je trebalo da se predas sada već bivšem savetniku za Nacionalnu bezbednost Majklu flinu.
Plan je Artemenko, inače marginalan, ali ambiciozan političar, radio bez dozvole Vlade. Na kraju je izbačen iz svoje stranke u parlamentu, a ukrajinski državni advokat pokrenuo je istragu.
Artemenko tvrdi kako je članak u "Tajmsu" lažan i preti tužbama. U narednim danima pojavljivali su su brojni mirovni planovi. Jedan je predložio i bivši predsednik koji se trenutno nalazio u izgnanstvu u Rusiji, Viktor Janukovič.
Druge diplomatske intervencije povezane su uglavnom s predsedničkim izborima koji u Ukrajini treba da se održe 2019. godine. Početkom februara Julija Timošenko, bivša premijerka i glasna protivnica predsjdnika Porošenka sastala se s Donaldom Trampom i Majkom Pensom, koji su je navodno uveravali kako njihova administracija neće napustiti Ukrajinu i da neće maknuti sankcije Rusiji dok ne povuče vojsku iz zemlje.
Iako se službeno protivila neslužbenim kontaktima, ukrajinska vlada i sama je tražila put do Trampovog uva. Jedan od tih puteva, prema glasinama, išao je preko Oleksandre Nikolajenko, ukrajinskog modela i bivše takmičarke za Mis univerzuma. Nikolajenko je udata za Fila Rufina, bliskog Trampovog prijatelja.
Ukrajina nekako došla do Trampovog kruga
Prema izvoru FP-a bliskom ukrajinskoj vladi, Nikolajenko je ambasadoru Čaliju rekla da ga može spojiti sa bilo kime u administraciji i da je već počela da dogovara sastanke. Čalij je FP-u rekao kako se upoznao s Nikolajenko na neformalnom događanju i da je kasnije pozvao u ukrajinsku ambasadu, ali da mu nije pomagala pri prikupljanju kontakata.
Bilo kroz tradicionalne kanale komunikacije, bilo kroz one neformalne, ili možda kombinacijom obe opcije, Ukrajina je donekle uspela doći do Trampova užeg kruga. Čalij je u tome imao ključnu ulogu, tako što se povezao s Trampovim pomoćnicima nakon pobede, i tako uspeo i lično da se sastane sa Trampom u danima pre inauguracije.
Početkom februara, Porošenko je bio jedan od prvih stranih vođa koji je razgovarao s Trampom, što je prilično impresivno dostignuće za ukrajinsku diplomatiju. Nakon prvih par zbunjujućih meseci, sada izgleda da se Porošenkova administracija vratila tradicionalnim linijama komunikacije.
Porošenko se 18. februara sastao s Pensom, a postiže se dogovor za službenu posetu Vašingtonu u martu. Ali, neorganizovanost Trampove administracije već je ostavila traga na situaciji u Ukrajini tako što je produbila unutrašnje političke rivalitete koji bi mogli biti pretnja stabilnosti.
