Spiskali smo četiri milijarde evra
Srbija je po inostranim donacijama u milijardama evra tokom proteklih 16 godina "crna rupa", jer vidljivog napretka prezadužene zemlje i standarda građana nema. Nepoznanica je i kako su i gde potrošene te ogromne pare. Više od tri milijarde evra bespovratnih sredstava stiglo je iz fondova Evropske unije za sveukupne reforme, a do 2020. je u planu još po 200 miliona godišnje. SAD su donirale oko 680 miliona, Nemačka 350 i Kina više od devet miliona evra, dok je Svetska banka sa 1,5 milijardom podržala inkluzivni razvoj i otvaranje novih radnih mesta.
Prodaja srpske imovine strancima koja je dostigla 27 milijardi evra, prema rečima eksperta za inostrana ulaganja Milana Kovačevića, trebalo bi još više da zabrine. Ali, kako ističe ovaj stručnjak, zabrinjavajuća je i netransparentnost vlasti kada je u pitanju novac kojim raspolažu.
- Grantove, donacije, poklone, kako se već zove ta bespovratna pomoć, prati čudan razvoj pravnog sistema, zbog čega ne znamo kako se troši. Pretpostavka je da uvećava lične prihode ne samo naših ljudi, već i stranaca koji učestvuju u dodeli tih sredstava, pa proizilazi da se to obavlja na štetu građana koji kao nešto dobijaju, a u stvari ne dobijaju - pojašnjava Kovačević za "Vesti".
Krediti "do guše"
Srpske vlasti su u priličnim dugovima. Uzeto je po milijardu dolara 2014. i 2016. od Ujedinjenih Arapskih Emirata, a samo do 2014. se na srpskom spisku našlo 230 kredita. Od Svetske banke i Evropske banke zajmljeno je pola milijarde evra, a od Rusije 500 miliona dolara.
- Najveći problem visoke kamate koje su u proseku par puta veće od privrednog rasta i dostižu četiri do pet odsto - ukazao je Milan Kovačević.
On kao najveću bolest svih srpskih vlasti ističe netransparentnost koju, ističe on, stranci nažalost ne kažnjavaju zbog sopstvenog interesa.
- Netransparentnost se vidi na brojnim primerima. Recimo na koji se način odlučivalo da se penzionerima isplati po 5.000 dinara jednokratne pomoći ili kako se u predizbornoj kampanji ode u blatnjavo selo i hitno naruči izgradnja puta. Te zaključke Vlade nismo videli i nemaju pokriće u zakonu, ali vlast i ide na kartu da što manje primenjuje propise, jer tako ima veću arbitrarnost - objašnjava Kovačević kako se vlasti lako provlače kroz propise i odluke drže u sopstvenim rukama, što za posledicu ima procvat korupcije.
Zabrinjavajuću situaciju komplikuje podataka da je javni dug krajem januara ove godine iznosio 24,8 milijardi evra, što je više od 3.300 evra po glavi jednog stanovnika.
U proteklih 16 godina Evropska unija je recimo samo u reformu naše energetike uložila više od pola milijarde evra, u obrazovanje 86 miliona. Jačaju se institucije, infrastruktura, prekogranična saradnja.
- Veliki prioritet će biti zaštita životne sredine, na primer što se tiče novih objekata za prečišćavanje otpada i otpadnih voda - naveo je Majkl Davenport, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji.
Ovo je treća godina kako je našoj administraciji ukazano poverenje da sama upravlja delom fondova Evropske unije. Odgovorna je da svaki dinar bude utrošen baš onako kako je to planirano.
- Srbija na vrlo efikasan način koristi ova bespovratna predpristupna sredstva - ističe Davenport.
Sačuvati struku
Evropska komisija ukazuje na to da Srbija u državnim institucijama mora da zadrži stručnjake koji znaju kako se koriste fondovi Evropske unije.
- Neophodno je da ti kapaciteti i dalje jačaju, kao i da se ljudi koji rade u državnoj upravi na tim poslovima motivišu da tu i ostanu i da se usavršavaju - naglašava Ksenija Milenković, direktorka Kancelarije za evropske integracije.
