Tačija ostavila Amerika, pa grebe na vrata Rusiji
Kosovo svoj budžet puni stranim donacijama koje su od januara prošle godine do septembra iznosile 182,3 miliona evra, što je za oko sto miliona evra manje u odnosu na isti period 2015. godine. Na putu do kase neke međunarodne institucije, Kosovu kao još međunarodno formalno nepriznatoj državi stoji Srbija, piše "Sputnjik".
Za Amere smo nebitni
Direktan poziv Hašima Tačija Rusiji i Španiji da priznaju Kosovo različito se tumači iz srpskog i albanskog ugla. Dok srpski analitičari u tome vide "očajnički vapaj" Kosova, koje je ostalo bez podrške svog mecene Amerike, što znači i bez para, albanski komentatori na ovo gledaju kao na "diplomatsku zrelost kosovskog predsednika".
Stefan Filipović, politikolog sa Kosova i Metohije, veruje da je Amerika previše zaokupljena svojim poslovima i da je Kosovo svesno da više neće biti u prvom planu u "balkanskoj agendi".
On napominje da, sa druge strane, ni EU zabavljena svojim problemima nema više vremena da se bavi Kosovom, pa da je Tači primoran da, ako želi da ostane na vlasti, svojim glasačima na Kosovu pruži novu nadu.
- Amerika i njen spoljnopolitički odnos prema Balkanu i prema Kosovu više ne postoji, mi smo za njih irelevantni i više se nama ne bave - uveren je Filipović.
Sasvim suprotno na stvari gleda Nedžmedin Spahiu, politikolog iz Prištine. On smatra da Kosovo nije ostalo usamljeno i da je Amerika i dalje ista prema Prištini, što se dalo videti iz čestitke koju je Donald Tramp uputio Kosovu za dan državnosti.
Španija najtvrđi orah, a Grci i Rumuni...
- Mislim da je zahtev normalan i što se tiče Španije i Rusije. U okviru pet članica EU koje nisu priznale Kosovo, ipak je Španija najtvrđi orah, s obzirom da su Grčka i Rumunija pokazale neke druge znake - kaže Spahiju.
Poenta zbog koje je Tači "udario" na dve države za koje ima najmanje mogućnosti da priznaju Kosovo, može da se traži samo u jednom - Kosovo više nema para. Naime, pare je do sada dobijalo šakom i kapom kao "država" u razvoju.
Sada, skoro deset godina od kada je Prištini omogućeno da se "osamostali", međunarodna zajednica je stava da bi Kosovo moglo malo i samo da doprinese svojoj ekonomiji.
S obzirom da te ekonomije nema, Kosovu ne preostaje ništa drugo nego da se svom snagom baci na skupljanje priznanja kako bi se uvuklo u neku od svetskih organizacija, bilo u EU ili UN, i dokopalo stalnih pristupnih fondova.
Stručnjaci tvrde da je trend opadanja stranih investicija rezultat rasta korupcije i političke nestabilnosti na Kosovu. Jedina prepreka Kosovu do međunarodnih kasa je Srbija, pa otud i ne čudi obnovljeno prijateljstvo Kosova sa Hrvatskom koja, kao članica EU, jedino može da na neki način, "uslovljava" Srbiju na putu ka EU, zaključuje "Sputnjik".
