Nacija je emotivno slomljena

Posle poraza fudbalske reprezentacije Srbije na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi proključao je gnev nacije. Euforija pre meča pretočila se posle utakmice čak u neku vrstu kolektivnog bola.

Pojedinci, porodice, mase doživele su fudbalski poraz kao svoj lični neuspeh, kao nešto ponižavajuće. Racionalnih sudova gotovo da i nije bilo, kaže za "Vesti" neuropsihijatar dr Zoran Đurić, dodajući da se preko fudbala prelamaju i tekući ekonomski i politički problemi.

- Na fudbal treba gledati kao na trčanje u prirodi u gaćama. Navijati u fudbalu je dobrovoljno trošenje emocija i živaca. Iako je čovek toga svestan, on pristaje na tu vrstu sopstvenih lomova. Nismo mi jedina nacija koja se tako ponaša, ali su naše frustracije drugačije - ocenjuje dr Đurić.

Zbog poraza mi smo potištena nacija?

- Jesmo i nismo. Zreliji deo našeg naroda i ovaj poraz vidi kao trenutnu epizodu. Većinski navijač je duboko i iskreno razočaran. On u ovom porazu vidi izneverana očekivanja i on mnogo pati. Ta patnja, iako je fiksacija, mučna je i potresna. U ovom porazu mnogi vide uzroke i svojih životnih nezadovoljstava.

Očigledna je bila i erupcija gneva?

- Fudbal kao igra je najveći proizvođač frustracija, a one mogu biti profesionalne i čak seksualne. Fudbal je masovni izazivač i indikator svega. Tu nas najviše lože - te možemo ovo, možemo ono. I kada se zabije gol, postiže se orgazmičko zadovoljstvo. Tog trenutka velika napetost se isprazni, čovek oseća čak i duhovno olakšanje. Ali, fudbal stvara i zablude, pa tu čovekova duša strada.

Bili smo naglašeno neraspoloženi?

- Narod smo sklon nekontrolisanim emocijama. Pored ostalog i zbog toga što se gaji javni dijalog loženja. To se često čini svesno kako bi se kod nezadovoljnika stvorilo prividno raspoloženje. Elem, politici i političarima ne odgovara gajenje kritičkog govora koji i posle pobede ili poraza u fudbalu nastavlja da postavlja životna pitanja. Vraća čoveka u stvarnost, u nezadovoljstvo koje ponekad prerasta u bunt. Zbog toga nas kreatori javnog života vešto usmeravaju i kontrolišu baš preko fudbala.

Jesmo li nacija koja preteruje u prohtevima i procenama?

- Sve što je naše mora biti najbolje. Ta precenjivanja naših mogućnosti proizvela su ogromna nezadovoljstva, a bez potrebe. Zato su navijači i prazni i emotivno slomljeni, dok kritički posmatrači nisu, jer su na umu imali onu tezu Alana Forda: Ako hoćeš pobediti, ne smeš izgubiti. A mi smo baš tu sebi zabili gol. Ne pobedivši protivnika, pobedili smo sebe, ispoljili smo nemoć u kontroli emocija.