Ucenom mi otimaju dedovinu
Tri godine nakon što je Ustavni sud Kosova presudio da se 80-godišnjoj Nadeždi Jovanović vrati uzurpirano imanje u Prištini odluka nije sprovedena.
Čak je nakon odluke vrhovne sudske instance uzurpator podneo zahtev za legalizaciju tri kuće i bazena sagrađenih na imanju Jovanovića. Po kosovskom zakonu o legalizaciji, on nije u u obavezi da dokaže da je vlasnik zemlje na kojoj se objekti nalaze.
Poraženi i poniženi
Nadežda, njena ćerka Dragana i unuk danas žive u 28 iznajmljenih kvadrata u beogradskom naselju Karaburma. Na papiru, i pravda i pravo su na njihovoj strani, ali u situaciji gde godinama sve kosovske institucije okreću glavu na drugu stranu - oni su poraženi i poniženi.
- Doveli su nas u situaciju da nemamo kud. Možda bismo rešili problem ako bismo rekli: daj nam 1.000 evra i evo ti papiri za zemlju. I to pod uslovom da pristane! Ranije, kada nas je zvao, rekao je da se zove Ljuan Fazliju, da je sazidao tri kuće od po 990 kvadrata i da nema para da kupi parcelu - kaže Nadeždina ćerka Dragana.
Jači od zakona
- Čak i ako se izuzme etnička komponenta u ovom konkretnom slučaju suštinska poruka jeste da i pored toga što neko ima zakon na svojoj strani postoje "oni'' koji uživaju zaštitu koja je veća i jača. Ta i takva moć i zaštita su još na Kosmetu jači i značajniji od zakona i sudskih presuda - zaključuje Brajković.
A reč je o 18,5 ari u prištinskom naselju Sofalija, tržišne vrednosti od oko 25.000 evra po aru. Nadežda i Dragana planirale su da tu naprave porodičnu kuću, ali je počeo rat. Sa najosnovnijim stvarima u rukama su jedva izvukli živu glavu.
- Došao je egzodus i moja majka, moje dete i ja smo izbegli. Šetali smo se po zemlji od Vrnjačke Banje, Bujanovca, Niša 堠danas smo u Beogradu. I dalje spavam u istom krevetu sa mojom bolesnom majkom - priča Dragana.
Sudski proces traje ravno 10 godina. Nadežda je bila prva Srpkinja koja je pred Ustavnim sudom Kosova 2014. dobila sudski spor protiv Kosovske agencije za imovinu (KAI), nadležne za imovinska pitanja raseljenih. Rok za sprovođenje odluke bio je tri meseca. Porodica Jovanović pomislila da je konačno pobedila. Međutim, i u odgovoru našem listu, ali i pred sudskim instancama, Agencija tvrdi da nema novca za rušenje bespravno sagrađenih objekata. To je prilično čudno jer se većina spornih slučajeva upravo svodi na to što je na uzurpiranoj zemlji Srba sagrađena nepokretnost. KAI tvrdi da čeka pare za bager od kosovskog ministarstva finansija:
- Kosovska Agencija za imovinu je budžetska organizacija i njene aktivnosti zavise od podrške vlade.
Bruka u Nemačkoj
I tako tri godine, samo u ovom slučaju. Porodica Jovanović je bila spremna i na prodaju imovine.
- Ne želim da zarađujem, niti da nekoga pritiskam jer mojoj majci, sinu i meni niko ne može da nadoknadi ovih 17 godina lutanja. Toliko samo se namučili i napatili, da ništa ne može da obriše te muke, smrzavanje i lutanje. Tražile smo procenu sudskog veštaka Albanca, koji je procenio vrednost zemlje na daleko nižu od tržišne, ali ni pod tim uslovima uzurpator neće ni da čuje da nam plati - kaže Dragana.
Ona dodaje da se Fazliju javio tek kada je objavljen tekst u "Vestima":
- Zvao me je i kazao da sam ga obrukala u Nemačkoj. Navodno, njegovo prijatelji nisu znali da je sagradio tri vile i bazen na tuđoj parceli. Eto, ja njega obrukala!
Jovanovići su se poslednje dve godine za pomoć obraćali svim institucijama na Kosovu. Pisali su Ustavnom sudu - odgovor nisu dobili. Nisu, kaže Dragana, odgovorili ni Isa Mustafa, Hašim Tači, zamenik kosovskog premijera Branimir Stojanović, ministarstvo za zajednice i povratak, ministarstvo lokalne samouprave, ni ministarstvo finansija, ni ambasade SAD i Velike Britanije.
- Odgovorio mi je predsednik skupštine Kadri Veselji da je sudska vlast jedinstvena i nezavisna, pa će moj zahtev dostaviti Komisiji za ljudska prava, ravnopravnost polova, nestala lica i peticije. Srpska lista je rekla da će problem izneti pred parlamentom, ali je posle bačen suzavac, pa su i izašli iz skupštine.
Igra nerava
Kancelarije EU u Prištini i Beogradu, takođe i misija Oebsa, pomno su pratile ovaj slučaj, ali ni pored te pažnje kosovske institucije ne zanima izvršenje sudskih odluka.
- Međunarodna zajednica izgleda tu sedi da ih štiti. Jer se očigledno ni u tim uslovima ne boje da se igraju tuđim nervima, imovinom, kompletno svime - kaže Dragana Jovanović.
Za sve ove godine borbe za nešto što im očigledno pripada, Dragana pokazuje da su napunili šarenu kinesku torbu za pijacu raznim fasciklama, dokumentima i dopisima.
- Bila sam uporna, ponašala se civilizovano, pisala, čekala odgovore, slala faksove, zvala telefonom, informisala se, bez besa, bez ljutnje, dostavljala sam dokaze, nijedna reč nije bila lažna. I moja majka i ja smo svesne da nakon svega što se dešavao treba naći miran ljudski put, Ali, ovo sada je već nenormalna situacija - kaže Dragana Jovanović.
Ona zaključuje da ovde nije reč samo o njenom slučaju i pita: Ako državnici i institucije ne žele da sprovedu nešto, kako običan građanin da se nada pravdi.
Agonija duga 17 godina
Ovako dug period u kom Ustavni sud Kosova ne uspeva da svoju sopstvenu odluku, a i sve ranije upravne i sudske odluke koje su bile u korist Nadežde i Dragane Jovanović jasno govori o pravnom sistemu, kaže za "Vesti" Rastko Brajković, advokat koji je u ranijem periodu zastupao porodicu Jovanović pred Ustavnim sudom Kosova.
- Očito je da još ne postoje načela vladavine prava. Na jednoj strani imamo zakonitog vlasnika koji je više od 17 godina onemogućen da uživa svoja imovinska prava, a na drugoj pojedinac koji nezakonito koristi tuđu imovinu i još profitira od toga. Sve odluke sudskih organa jasno potvrđuju da je pravda na strani porodice Jovanović, ali sudske odluke ostaju neizvršene. Jedna od ponuđenih opcija bila je da se uzurpator iseli s parcele, a izgrađeni objekti zapečate ili koriste za društveno-korisne svrhe. To je bila alternativa rušenju, ali do danas se niko od nadležnih institucija se o ovom predlogu nije izjasnio. Očito da sistem na Kosmetu niti želi, niti može da zaštiti građane, posebno kada su u pitanju pripadnici srpskog naroda - ističe Brajković.
On podvlači da se bez delotvornog sistema izvršenja sudskih odluka ne može razmišljati o postojanju vladavine prava i sistemu zaštite i ostvarivanja prava građana.
