Sveca se sete jednom godišnje
I ovog 27. januara - na Savindan, u selu Miščići podno Golije, na mestu gde je, po predanju, bila rodna kuća Svetog Save, okupili su se malobrojni meštani sela u Deževskoj dolini, sveštenstvo i pokoji đak i nastavnik ovdašnje osnovne škole u Deževi koja odnedavno nosi ime Svetog Save.
Na temeljima Savine rodne kuće danas nema nikakvih građevina, a pre desetak godina Crkva je ovde postavila metalni krst kako bi se bar znalo gde je rođen veliki prosvetitelj. Bilo je i najava da će početi obnova Savine kuće i Nemanjine saborne crkve, koja se takođe nalazi u blizini, planirana je i izgradnja Memorijalnog centra "Sveti Sava", očekivale su se i đačke ekskurzije i brojni turisti.
I danas, u rodnom selu Svetog Save, stoji metali krst oko koga se meštani i sveštenstvo okupe jednom godišnje - 27. januara, da se poklone svom velikanu i pomole se Bogu, svuda okolo je korov, a od turista i đačkih ekskurzija ni traga. Predlagali smo da se Savino rodno selo na neki način "zaštiti" i postane mesto srpskog hodočašća.
Tu, u Deževskoj dolini, ispod Petrove crkve i Đurđevih stupova, stvarala se srpska država i srpska istorija, mnoga manje značajna mesta su na adekvatan način obeležena i uređena. U Miščićima, nažalost, nema baš ničega, a mnogi u Srbiji, pa i ovde u Raškoj oblasti još ne znaju da je tu rođen jedan takav velikan i svetac - kaže dr Dobrosav Nikodinović, predsednik Udruženja Ras i manifestacije Nemanjin deževski sabor.
Mišče moje
Veliki župan Stefan Nemanja posebno je bio slab prema svom najmlađem sinu Rastku Nemanjiću, koga je često šetao po Deževskoj dolini i tepao mu "mišče moje". Otuda je, kako kažu, i ostao naziv sela Miščići. Selo se nalazi u podnožju Đurđevih stupova, a od Petrove crkve udaljeno je tri kilometra.
