"Dijaspora pomogla da opstanemo"
"Najteže su bile prve godine našeg postojanja, a najveći udar na nacionalni identitet i srpsko biće ne bismo preživeli bez sunarodnika u inostranstvu", izjavio je Boško Obradović, lider pokreta "Dveri".
- Uzajamno poštovanje i poverenje koje je Pokret Dveri stekao u odnosu sa srpskom dijasporom, najznačajnija je tekovina za sve nas. Kao i u svakoj organizaciji koja se prirodnim putem razvija, najteže su bile prve godine postojanja i ako imamo u vidu da se najveći udar na razbijanje nacionalnog identiteta i srpskog bića u periodu od 2000. do 2005. poklopio sa prvim godinama našeg postojanja, te udare ne bismo uspeli da preživimo bez podrške sunarodnika u inostranstvu - kaže u intervjuu za "Vesti" lider pokreta Boško Obradović.
Da li je rasejanje pomoglo nastanku i delovanju Dveri?
- Dveri su osnovane na Svetog Savu 1999. na Filološkom fakultetu, kada sam kao student sa Oliverom Dunjić i Branimirom Nešićem pokrenuo studentski časopis "Dveri srpske", koji je izlazio četiri puta godišnje. Oko njega se okupljala mlada nacionalna inteligencija, organizovali smo tribine na Beogradskom univerzitetu, a kasnije i širom Srbije.
Posle nekoliko godina, stigli su nam pozivi da časopis i naš rad predstavimo u srpskim zajednicama u Evropi, kasnije i drugim delovima sveta. Zahvaljujući poverenju u nas i konkretnoj podršci naše dijaspore, Dveri su vremenom postale i socijalni i humanitarni pokret preko kojeg su direktnim putem uspostavljani kontakti Srba iz rasejanja sa Srbima u matici kojima je pomoć bila potrebna.
Putem nas je tada podeljeno više od 250.000 dolara humanitarne pomoći iz dijaspore sunarodnicima na Kosovu i Metohiji, stanovništvu pogođenom zemljotresom u Kraljevu i mnogim socijalno ugroženim porodicama.
Jeste li zadovoljni podrškom dijaspore na izborima?
Vaši nastupi u Skupštini Srbije su vrlo zapaženi. Da li su razlog sve jačih napada vlasti na Vas?
- Politika EU po svaku cenu dovela je Srbiju do potpunog ekonomskog i socijalnog kraha i komadanja naše zemlje. Delovanje svih režima u Srbiji poslednjih 16 godina svodi se na ispunjavanje ekonomskih i političkih naloga Brisela, Vašingtona, MMF-a, Svetske banke i NATO-a. Niko od njih ne zastupa interese građana Srbije, niti srpskog naroda u celini, ma gde bio. Mi se jedini u Skupštini istinom, argumentima i beskompromisnom kritikom suprotstavljamo korumpiranoj vlasti.
- Ako se izuzmu zaposleni u našim konzularnim predstavništvima, na malobrojnim biračkim mestima u dijaspori Dveri su dobijale najviše glasova. Srbi u inostranstvu imaju mnogo bolji uvid u globalna kretanja i nove političke trendove, pa su mnogo više prepoznali da mi, iako baštinimo tradicionalne vrednosti, imamo moderniju i savremeniju politiku od postojećih političkih kvazielita.
Često sam govorio da su Srbi bili poslednji komunisti na Balkanu, poslednji Jugosloveni, sa nadom da nećemo biti i poslednji EU fanatici. Zahvaljujući savetima i mudrosti naših sunarodnika koji žive van Srbije, Dveri su znale i govorile nekoliko godina ranije da će svet 2008. pogoditi ekonomska kriza, kao i da se bliži kraj EU onda kada je ta zajednica bila na vrhuncu moći.
Ko Vam je iz dijaspore najviše pomogao?
- Bilo ih je mnogo. Srpske zajednice u Evropi, Švajcarskoj, Nemačkoj, Austriji, Holandiji, Francuskoj, Norveškoj, pa u SAD i Kanadi, Australiji, Africi... Teško je i nemoguće izdvojiti organizaciju ili ime. Svi su utkali deo sebe u našu ideju vodilju: posle 100-godišnjeg lutanja bespućima jugoslovenstva i komunizma vratiti se sebi, nacionalnom biću i srpskom stanovištu.
Koliko ste zadovoljni dosadašnjim učinkom skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu?
- Od kada je predsednik Odbora Ivan Kostić iz Dveri pokrenut je niz značajnih aktivnosti, od kojih izdvajam onu iz oktobra 2016. kada je prvi put u istoriji rada Skupštine održana sednica Odbora na temu zaštite kulture sećanja na srpske žrtve genocida i žrtve holokausta. Insistiramo da to što je tada pokrenuto postane državna politika. Jedini način da se zaustavi kontinuirano stradanje srpskog naroda jeste da imamo državnu politiku prevencije genocida. Inače, nadležnosti Odbora da izvrši značajniji uticaj na Vladu da se odnos države i dijaspore poboljša su nedovoljne i zato nema većih pomaka.
Zašto smatrate da ste jedini beskompromisni borci?
- To ne može nijedna opoziciona stranka jer su svi do sada u nekom obliku bili na vlasti i pokazali građanima šta znaju. Pri tom ih režim drži u šaci jer može da ih ucenjuje za korupciju iz njihovog perioda vladavine. Dveri su za 18 godina postojanja i pet aktivne političke borbe bez afere. Zato smo svakodnevno izloženi klevetama i uvredama, ali to je nivo komunikacije vlasti sa istinskom opozicijom koji narod prepoznaje. Građani se gnušaju njihovih laži i okreću ka Dverima jer u nama prepoznaju istinske predstavnike i zaštitnike na političkoj sceni. Zato su Dveri jače iz dana u dan!
Koje probleme u odnosu države i dijaspore vidite kao najveće?
- Od kada Dveri predsedavaju Odborom, prva poseta MSP-u bila je posvećena tome da već dve godine Uprava za Srbe u regionu i rasejanju nema direktora. Niko ni do danas nije postavljen, što pokazuje nedopustivo ležeran odnos prema ljudima čije doznake čine skoro 14 odsto BDP-a Srbije i koji praktično održavaju socijalni mir u državi! Dijaspora godišnje pošalje oko pet milijardi evra, što je više od bilo kog investitora. Nažalost, samo za trošenje jer režim ne samo da ne prepoznaje potencijal investicija iz rasejanja, već ih i koči.
Na osnovu čega to smatrate?
- Ivan Kostić nije uspeo da skupi kvorum za održavanje sednice Odbora na temu Budžeta za 2017, čime je vladajuća većina poručila da ni u ovoj godini ne namerava da bilo šta u odnosu matice i rasejanja menja nabolje. A prostora je mnogo, od vraćanja statusa Uprave na nivo Kancelarije, preko aktiviranja Budžetskog fonda za dijasporu i Srbe u regionu koji je godinama sa kasom od nula dinara, do olakšavanja sticanja državljanstva, izbornog prava i oživljavanja Saveta za dijasporu.
Biografija
* Rođen je 1976. u Vraniću kod Čačka. Završio je Filološki fakultet u Beogradu, odsek Srbistika. Autor je studije "Miloš Crnjanski i novi nacionalizam", za koju je kao najbolju knjigu eseja na srpskom od 2003. do 2005. dobio nagradu "Miloš Crnjanski". Jedan je od trojice osnivača časopisa "Dveri srpske" 1999, iz čijeg kruga saradnika je 2003. formiran Srpski sabor Dveri.
* O Vidovdanu 2015. postaje prvi lider Dveri, koje prvi put uvodi u Skupštinu Srbije, gde je i šef poslaničkog kluba od sedam poslanika. Bavi se publicistikom, autor je više stotina tekstova, a često nastupa na tribinama i medijima širom Srbije, Balkana i sveta. Objavio je knjige "Srpski zavet - srpsko nacionalno pitanje danas", "Srpska unija" i "Srpska desnica" u izdanju Catena mundi, u kojoj je radio kao glavni urednik do ulaska u Skupštinu. Kandidat je za predsednika Srbije na izborima 2017.
* Oženjen je i otac je četvoro dece.
