Kraj Ženevske konvencije ?
Poslanici iz 47 država, koji plenarno zasedaju ove nedelje u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, u četvrtak su neočekivano izglasali verovatno istorijsku rezoluciju kojom se predlaže preispitivanje Ženevske konvencije koja garantuje prava ratnih izbeglica i dužnosti zemalja da ih bezuslovno prime.
Glasanje u organizaciji koja bi trebalo da važi kao zaštitnik ljudskih prava pokazuje da se polako ruše stubovi posleratnog evropskog poretka zasnovanog na načelima demokratije i ljudskih prava.
Pročitajte još:
* Obama šokirao poslednjim potezom: Ukinuo politiku otvorenih vrata za kubanske migrante
- Recite "ne" administrativnim centrima za izbeglice van Evrope, to je sramota - rekla je belgijska poslanica Petra d Siter, koja je bezuspešno pokušavala da preokrene već naslućivani, sramni ishod glasanja u Strazburu.
Nijedan član skupštinske delegacije Srbije nije smatrao da je potrebno da učestvuje u ovoj raspravi juče u Strazburu, kao da ne dolaze iz zemlje koja se po jakoj zimi bori s problemom izbeglica i migranata. Čemu uopšte služe poslanici ako ih se ova tema ne tiče?
- Pet hiljada ljudi je umrlo prošle godine tokom migracije. Treba da vidimo kako da poštujemo Ženevsku konvenciju, a ne da je menjamo - rekao je nemački socijalista Frank Švabe.
- Setite se 935 Jevreja koji su 1939. napustili Strazbur i niko ih nije hteo - ni Kuba, ni SAD. Završili su u logorima - poručio je francuski poslanik Ruket Rene.
Šta stoji iza ove inicijative da se dovede u pitanje konvencija koja je jedan od stubova posleratne Evrope? Pre svega potreba da se glasačima poruči da nije neofašistička desnica ta koja će ih zaštititi od talasa migranata, već su za to sposobne i klasične partije na vlasti. Takođe da bi se našlo pravno pokriće za otvaranje administrativnih centara za migrante i izbeglice na teritorijama van Evropske unije, tamo gde evropske konvencije ne moraju da se poštuju. To bi omogućilo nastavak prazne priče o ljudskim pravima u sopstvenoj, "evropskoj" kući.
Nema pravedne raspodele migranata
Komesar EU za migracije, Grk Dimitris Avramopulos, pozvao je juče zemlje Unije da postignu dogovor o načinu pravedne raspodele tereta priliva migranata. On traži da zemlje članice konačno "definišu pojam solidarnost" jer se Grčka i Italija bore sa desetinama hiljada migranata.
- Došlo je vreme da svi na isti način tumačimo taj pojam. To je apsolutno neophodno - poručio je Avramopulos.
Zemlje EU su u septembru 2015. godine postigle dogovor o preraspodeli 160.000 izbeglica u Grčkoj i Italiji u periodu od dve godine. Međutim, sedam meseci pre isteka zadatog roka premešteno je samo 11.000.
