"Zapadni Balkan mora da ostane prioritet za EU"
Spoljnopolitički komitet Evropskog parlamenta ocenio je da Zapadni Balkan mora da ostane prioritet za EU, a kao odgovor na povišene tenzije u regionu evropski poslanici pozvali su EU da više bude prisutna u tom regionu.
Tokom debate u Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta u Briselu ocenjeno je da nedovršeno pomirenje, krhki međuetnički odnosi, pretnja islamskom radikalizacijom, rastući uticaj Rusije, nedovoljni politički dijalog i nedostatak medijskih sloboda predstavljaju otvorena pitanja širom Zapadnog Balkana.
Evropski poslanici razgovarali su o povišenim tenzijama u regionu, uključujući i pitanja kao što su odnosi Beograda i Prištine i tzv. "slučaj voz“, ali i o postizbornoj situaciju u Makedoniji i povećanim međuetničkim podelama u BiH.
Tom prilikom naglašeno je da je Zapadni Balkan strateški prioritet za EU, jer leži u srcu Evrope, okružen je zemljama-članicama, a dešavanja u regionu direktno utiču na EU.
Pročitajte još:
* Posle albanskih "dugih cevi" povratak za sto
* Vučić: Izjava Tačija najgluplja ikada, nismo "mala Rusija"
Većina poslanika složila se sa ocenom da "slučaj voz“ može da ugrozi "spor, ali vidljiv“ napredak u odnosima između Beograda i Prištine.
Predstavnica socijaldemokrata Tanja Fajon pozdravila je nastavak dijaloga Beograd i Priština i pozvala na okončanje zapaljive retorike.
- Vreme je za iskrene i otvorene reči. Vreme je da se političari uzdrže od opasne retorike - naglasila je Fajonova.
U Evropskom parlamentu ocenjuju da napredak u odnosima zemalja Zapadnog Balkana "nije osiguran“ i da "pokazuje znake lomljivosti“. To se prema rečima hrvatskog predstavnika u EP Tonina Picule može odraziti na evropsku budućnost tih zemalja.
Potpredsednica EP i izvestiteljka za Kosovo Ulrike Lunaček pozvala je sve institucije EU da snažnije zahtevaju od šest zemalja Zapadnog Balkana, koje se nalaze na putu evrointegracija, da se fokusiraju na evropske vrednosti.
- Jedna od osnova procesa proširenja i onoga što je EU učinilo snažnom jeste prevazilaženje nacionalističkih pretnji. To podrazumeva dobrosusedske odnose i među ljudima koji su bili neprijatelji i ratovali međusobno - izjavila je Lunačekova.
Najburnije reakcije na sastanku Spoljnopolitičkog komiteta izazvalo je izlaganje poslanika iz redova francuskog Nacionalnog fronta Žana Luka Šafhauzera koji je postavio pitanje da li je bilo poštovanja evropskih vrednosti prilikom bombardovanja Srbije i priznavanja nezavisnosti Kosova.
Debati o situaciji i pojačanim tenzijama na Zapadnom Balkanu u Spoljnopolitičkom odboru EP prisustvovale su i Angelina Ajhorst ispred Evropske službe za spoljne odnose i Ketrin Vent ispred Generalnog direktorijata za proširenje.
Ketrin Vent je zaključila debatu konstatacijom da je stabilnost Zapadnog Balkana od suštinskog značaja za EU i da je važno održati jasnu evropsku perspektivu regiona.
Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta pozvao je šeficu diplomatije EU Federiku Mogerini i komesara za pregovore o proširenju Johanesa Hana da učestvuju u nastavku debate o situaciji na Zapadnom Balkanu.