Srbija zahteva hitno izručenje Haradinaja
Srbija zahteva hitno izručenje Ramuša Haradinaja, rekao je Marko Đurić posle sednice Vlade Srbije, sazvane upravo zbog te teme. Srbija će nastaviti s gonjenjem svih okrivljenih i optuženih za ratne zločine, bez obzuira na nacionalnost, zaključila je Vlada.
Takođe je zaključeno i da Srbija pozove sve članice EU i druge države da poštuju međunarodno pravo i poternice Interpola, a ne da donose političke odluke u takvim slučajevima.
Kuburovićeva: U proširenoj istrazi 30 novih svedoka
Ministarka pravde Nela Kuburović je nakon hitne sednice Vlade Srbije izjavila da je Srbija imala rok od 40 dana da dostavi dokaze uz molbu za izručenje Haradinaja koji je po poternici uhapšen u Francuskoj, a juče pušten na slobodu uz kauciju.
On će na slobodi sačekati konačnu odluku suda o zahtevu za izručenje Srbije zbog optužbi za ratne zločine na Kosovu i Metohiji.
- U roku od pet dana dostavili smo molbu za izručenje i sve dokaze da bi francuski pravosudni organi mogli da postupaju, a dostavili smo i dopunu zahteva o izručenju baš kada su odlučili da ga puste - rekla je Kuburovićeva i dodala da je Tužilaštvo za ratne zločine proširilo istragu i da je prikupljeno još dokaza i da postoji oko tridesetak novih svedoka.
- Neki od svedoka su dali pisanu izjavu, ima onih koji imaju status zaštićenih svedoka tako da ne mogu da otkrivam njihova imena - napomenula je Kuburovićeva.
Pročitajte još:
* FOTO: Haradinaj pušten iz pritvora!
* Evo šta je Haradinaj rekao pred sudijom
* Albanci će napasti srpske ambasade u Evropi ili SAD zbog Haradinaja
Ona je naglasila da Srbija ne odustaje od zahteva za izručenje i nada se da će francuski pravosudni organi postupiti profesionalno i prema konvencijama koje su i sami potpisali, a koje ih obavezuju na postupanje bez obzira da li su u pitanju ratni zločini, genocid ili zločini protiv čovečnosti.
- Postoji obaveza cele međunarodne zajednice da goni osumnjičene za ratne zločine - dodala je ona.
U konkretnom slučaju, kako je navela, radi se o zločinima nad civilnim stanovništvom pre svega Srbima, Romima i Albancima koji nisu pristali da sarađuju sa OVK tokom 1999. godine.
Ona je istakla da iako su se Haradinajevi advokati pozivali na pravila "ne bis in idem" - da je već za ista krivična dela oslobođen u Hagu, taj postupak vodio za dela od marta do spetmebra 1998, dok ga sprski pravosudni organi traže za dela mahom počinjena u junu 1999. godine.
- Rešenje o sprovođenju isptrage iz 2004. godine i naredba o proširenju koja od pre desetak upravo se odnose na taj vremenski period. Dakle nema govodora o istim delima, jer nije isti vremensk okvir, nisu isti oštećeni - naglasila je ministarka pravde.
Podsetimo, predsednik Tomislav Nikolić ocenio je da je odluka francuskog suda da Ramuša Haradinaja uslovno pusti na slobodu, nagoveštaj odbacivanja optužnice Srbije.
