"Teško narodu s ovakvom vlašću"
Zaštitnik građana Republike Srbije Saša Janković kaže da vlast u Srbiji trenutno ne trpi nijednu, a kamoli sve poluge provera i ravnoteža u demokratskom društvu, kao i da svakog kritičara u društvu vidi kao neprijatelja.
- Vlast ne trpi ni parlamentarnu kontrolu, ni nezavisno sudstvo, ni nezavisne kontrolne institucije, ni slobodne medije, niti nevladin sektor. Tretiraju kao neprijatelja svaki korektivni faktor i svakoga ko ima bilo kakvu kritičku opasku, ko postavlja "nezgodna" pitanja ili, kao zaštitnik građana, ima dužnost da kontroliše rad organa vlasti i, proglašavaju za strane plaćenike, domaće izdajnike ili opoziciju - ocenio je Janković u intervjuu za "Vesti".
Smatrate li da ste zbog pokušaja da delujete u skladu s nadležnostima uvučeni u političku priču?
- Nije zaštitnik građana "uvučen" u političku priču, nego se politika "uvukla", tj. okupirala funkcije države i struke koje ne smeju da budu politizovane, pravosuđe i zaštitu prava, informisanje, policiju i vojsku, administraciju i potčinjava ih sebi.
Da li vlast na taj način devalvira instituciju koju vodite?
- Lako je primetiti nedolične izjave i pokušaje omalovažavanja koje dolaze od predsednika Vlade i uvek istih državnih i stranačkih funkcionera, u njihovom nastojanju da nezakonitosti i nepravilnosti u svom radu prikriju zamenom teza, bacanjem prašine u oči i vređanjem organa čiji je Ustavom utvrđeni posao kontrola rada organa vlasti. Ne devalviraju oni zaštitnika građana kao instituciju, već sramote državne organe, uključujući i Narodnu skupštinu, i stranke iz kojih takvi napadi dolaze. To, međutim, za posledicu ima urušavanje poverenja građana u sopstvenu državu i njenu ozbiljnost. Ozbiljni rezultati bili bi mogući kada vlast ne bi sistem provera i opoziciju shvatala kao protivnika, već kao partnera koji joj omogućava da brže uoči svoje greške, ispravi ih i radi bolje.
Kako se borite sa tom političkom mašinerijom?
- Posao zaštitnika građana jeste da domen prava građana očisti od onog što sprečava njihovo ostvarivanje. Ako je to politika, onda će se zaštitnik sukobljavati sa njom, dok je ne potisne u njeno legitimno polje delovanja. Politička volja je potrebna pre nego što zakon bude donet. Od tog momenta, njegova pravilna primena je pitanje dužnosti i odgovornosti za poštovanje zakona i prava građana, a ne bilo čije ili bilo kakve volje. Ustav propisuje da političke stranke ne smeju da neposredno vrše vlast, niti da je potčine sebi. Ta odredba nije slučajna i mora da važi u praksi. Pravo građana je da tako bude, a dužnost zaštitnika građana da to, kao i bilo koje drugo pravo štiti.
Jeste li tokom mandata uspeli da uradite sve što ste planirali?
- Srbija je u proteklih deset godina dobila zaštitnika građana kao instituciju koja može da otkrije probleme u radu države, da predloži kako da se otklone, ali ne i sama da ih reši jer to zavisi od drugih grana vlasti - izvršne, zakonodavne i sudske. Često su vlasti slušale preporuke ovog organa, ali najčešće u pojedinačnim slučajevima. Međutim, preporuke koje su zahtevale promenu načina rada koji uzrokuje te pojedinačne probleme ostajale su često neizvršene i vlasti su nastavljale da prave iste sistemske greške, čak da ih u nekim pitanjima, kao što su politizacija administracije ili pravna nesigurnost, pojačavaju.
Verujete li da ste i pored prepreka uspeli da se ustoličite kao institucija?
- Srbija, ipak, danas ima instituciju za koju se zna i van njenih granica, poznatu po nezavisnosti i nepopustljivosti pod pritiscima, u koju građani imaju poverenja. To govori dobro o našoj državi i njenom demokratskom kapacitetu. Institucija zaštitnika građana pokazala je da vladavina prava i ljudska prava nisu apstrakcija i da su građani i te kako zainteresovani za njih. Efikasnost postupanja u preporukama od preko 80 odsto dokazuje da ovo što radimo ima smisla.
Koliko se poštuje Vaša uloga u državi?
- "Stari" organi vlasti, posebno najviši, pružaju otpor učvršćivanju uloge zaštitnika građana onako kako je ona utvrđena u Ustavu, ali i zakonom utvrđene uloge drugih kontrolnih organa, na primer, poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Vlada čeka da sistemske zamerke i predloge rešenja koje dajemo dobije i u dokumentima Evropske komisije, umesto da pre toga reaguje, na osnovu nalaza domaćih institucija. Na veliku žalost i štetu, rezultate rada ove kuće mnogo više uzima u obzir Evropska komisija, nego što to radi, barem vidno, Vlada Srbije.
Trka za predsednika
Zbog čega ste odlučili da se kandidujete za predsednika države?
- Svaki punoletni državljanin Srbije ima pravo da se kandiduje za predsednika. Nijednom pravu ne treba opravdanje, a lične motive za odluku koja nije u nadležnosti institucije zaštitnika građana, zaštitnik neće iznositi u intervjuu u kome su ostala pitanja i odgovori institucionalni.
Šta bi tim povodom bio Vaš savet Vladi Srbije?
- Bilo bi bolje kada bi se dokumenta Vlade strategije i akcioni planovi, a ponajviše praktične aktivnosti raznih organa uprave, više oslanjale na izveštaje naših kontrolnih organa nego da čekamo da nam iste zamerke stignu iz inostranstva, dok vlast u međuvremenu pokušava bezuspešno da ućutka i obesmisli zaštitnika građana i poverenika.
Na šta se građani najviše žale i koji su problemi dijaspore?
- Broj pritužbi se svake godine uvećava, ali njihova struktura većinom ostaje ista. Žale se na teškoće u ostvarivanju ekonomskih i socijalnih prava, na rad administracije koja troši vreme i novac građana uglavnom im objašnjavajući zašto neko pravo ne mogu, a ne kako mogu da ostvare. Građani se suočavaju s problemima u svim oblastima života, od lečenja, do legalizacije imovine, buke, nejednakog tretmana zbog političke ili druge pripadnosti, ponižavanja na poslu... Građani u inostranstvu imaju probleme u izdavanju putnih isprava, nostrifikaciji diploma, glasanju.
Vitez poziva
* Saša Janković je rođen 1970. u Loznici. Diplomirao je na beogradskom Pravnom fakultetu i završio specijalističke studije na Fakultetu političkih nauka. Od 1994. do 1997. radio je kao novinar u Agenciji Beta, zatim u Ministarstvu za omladinu i sport.
* Od 2000. je bio funkcioner u Saveznom ministarstvu sporta, a od 2003. nacionalni pravni savetnik pri Misiji Oebsa u Beogradu. Na funkciji zaštitnika građana je od 2007.
* Dobitnik je velikog broja priznanja, među kojima i Vitez poziva, Ličnost godine, Najevropljanin i francuskog Nacionalnog ordena za zasluge u rangu viteza.
