Prvake nose kroz bespuća

Odojeviće je nekada bilo veliko selo na Rogozni, ponosilo se čestim svadbama, krštenjima novorođene dece i školom punom đaka. Danas, na ogromnom prostoru, opstaje još desetak domaćinstava, a celu školu, smeštenu u adaptiranom magacinu lokalne prodavnice, čine "tri duše", učiteljica Danka Nikolić i njeni đaci Nikolina i Dijana Barać, Nikolina je učenik drugog razreda, a Dijana predškolac.

D. N. Petrović

Nikolinu i Dijanu čuva od vukova: Radiša Barać

Da bi stigle do škole sve tri moraju da porane, učiteljica Danka živi u 30 kilometara udaljenom Novom Pazaru, a Nikolina i Dijana u 10 kilometara udaljenom zaseoku Zmijinac. Danka dolazi kolima, a kad napadaju veliki snegovi često i pešači... Sa Nikolinom i Dijanom u školu dolazi i njihov tata Radiša Barać, jer ne sme same da ih pusti na dugo pešačenje kroz planinsko bespuće....

- Pomažem im oko torbi i čuvam ih od vukova, a kad više ne mogu da pešače naizmenično i njih nosim na leđima... Teško je, ali drugog izbora nemam. Kad završe četvrti razred i malo odrastu moraće u udaljeni Novi Pazar - priča Radiša i naglašava da retko ko prolazi tako trnovit put do znanja kao njegove ćerke....

Supruge iz Skadra

- Dugo godina škola u Odojeviću bila je zatvorena, jer nije bilo prvaka, otvorili smo je ponovo u seoskoj prodavnici kada je Nikolina stasala za prvi razred. Ne znam još koliko će raditi, jer na ovom delu planine skoro da nema dece... Još dva mališana ima moj brat Anto i to je sve... Ni mi se ne bi oženili da u ove zabite krajeve nisu počele da dolaze Albanke, obojici su nam supruge iz Skadra, naše ni za živu glavu neće na Rogoznu, a i ove koje su ovde rođene "beže" čim postanu punoletne - žali se Radiša.

- Slično je i u Rajetiću na centralnoj Rogozni gde učiteljica Sanela Subašić uči samo troje đaka: Đurđinu Kostić, Nikolu Babića i Bojana Arsenijevića.

U obližnjem Grubetiću, na "najnaseljenijem" delu planine, u relativno još očuvanoj školi, učiteljica Bojana Puzović u tajne slova i brojeva uvodi četvoro dece: Jovana Stefanovića, Saru Stanišić, Slavicu Perović i Matiju Lalovića...

Malo bolja situacija je u podnožju planine gde u selu Leča učiteljica Bojana Dišić, u potpuno oronuloj i rušenju sklonoj školi, uz pomoć "štapa i kanapa", radi sa sedmoro mališana.....

Sedam učenika a stotinu razloga za brigu (Foto: D. N. Petrović)

Država na potezu

I naša škola u Rajetiću bila je dve decenije pod ključem, proradila je pre nekoliko godina, počeli smo sa jednim, a imali i sedam đaka, sada ih je samo troje, ponovo nam preti katanac. Država bi morala nešto da učini za ovaj kraj. Da je puteva, pogona i boljeg života bilo bi i dece. Ovako, ne piše nam se najbolje -žali se učiteljica Sanela Subašić koja, kao i njeni đaci, do škole često mora da se probija po blatu, kiši i snežnim nanosima....

Na drugoj strani novopazarske opštine, u podnožju Golije, jedne od najlepših planina u Srbiji, u selu Baletići, školu čine samo učiteljica Elida Nicević i đak-prvak Sead Kolašinac.

Ne znam kome je teže da doće do škole, putevi su loši, a zime duge i teške... Ipak, borimo se i nadamo da će nas već iduće godine biti više. Dok je škole biće u ovim selima i života, kad nestane dece, nestaće i nade - priča učiteljica Elida.

Cela škola njihova: Učiteljica Elida Nicević i đak-prvak Sead Kolašinac

U selu Dujke na Pešteru škola je još pre desetak godina izgorela u velikom požaru, od tada deca uče u privatnoj brvnari bez vode i struje. Uprkos užasnim uslovima "za život" i učenje, učiteljica Sanela Bihorac i njeni đaci: Meliha Čolović, Nejla i Ajsela Graca, Amina Juković i Anes Avdić daju sve od sebe da nauče sve što i deca u velikim gradovima.