Jezičke greške šalju u zatvor

Ako ni zločin ni kazna nisu jednako propisani za sve na Kosovu, može li se govoriti o vladavini prava? Ako Krivični zakon Kosova ima više od 5.500 grešaka u prevodu, takvih da je u 2.000 slučajeva srpska verzija toliko drugačija od one na albanskom da su promenjeni i kontekst i značenje zakonskih odredbi, može li se govoriti o jednakosti pred zakonom? Ako se kod definisanja kazne predviđene za neko krivično delo, u srpskoj verziji Krivičnog zakona Kosova najčešće spominje samo zatvor, dok na albanskom stoji i novčana opcija, kako ne pomisliti na diskriminaciju? I kakvo tumačenje pred sudom očekivati s ovolikim brojem netačnosti, nepreciznosti i nejasnoća?

A. Čukić

Svesni neslaganja između albanske i srpske verzije. Zgrada EU u Prištini

Prošlo je dve godina od kada su "Vesti" objavile istraživanje koje ilustruje s kakvom preprekom se suočavaju Srbi pred kosovskim sudom, ali istraživanje, premda zapaženo, nije dovelo ni do kakvih konkretnih rezultata. Greške u donetim zakonima se ne ispravljaju, nove se i dalje proizvode.

Ne može biti reči o jednakosti pred zakonom ako pored nepismenosti postoje i sadržinske razlike u značenju, ističe profesor prava dr Darko Simović i član Srpskog pravničkog kluba.

- Te razlike ostavljaju mogućnost za arbitrarnost i proizvoljnu primenu zakona, što svedoči o odsustvu pravne sigurnosti i izvesnosti. U krivičnom pravu je posebno bitno da svaka pravna norma bude precizno formulisana jer posledice primene zakona mogu imati izrazito nepovoljne i nepopravljive posledice po građane, u ovom slučaju Srbe i njihova osnovna ljudska prava.

Zapanjuje i rastužuje pasivan odnos i gotovo ignorisanje činjenice da se verzije na srpskom jeziku Ustava i Krivičnog zakona, verovatno tendenciozno, sadržinski razlikuju od albanskih tekstova. Reč je o ozbiljnom problemu o kome se, kako se čini, bezrazložno ćuti ili jako retko i tiho govori. Obezvređivanje nečijeg jezika je obezvređivanje samog naroda koji njime govor - zaključuje dr Simović u razgovoru za "Vesti".

On ističe da bi Srbi na KiM "morali neprekidno da ističu ovu činjenicu":
- Jezičko usklađivanje pravnih akata može značajno da utiče na stanje njihovih ljudskih prava.
Srbi koji učestvuju u radu kosovskih institucija imaju moralnu obavezu više da apostrofiraju ovaj problem. Poražavajuća je činjenica da je profesor s državnog pravnog fakulteta iz Srbije dr Ivan Čukalović sudija Ustavnog suda Kosova i da ignoriše ovakvo stanje pravne nesigurnosti za kosovske Srbe.

A. Čukić

Proizvoljna primena propisa: Prof. dr Darko Simović

Srpski jezik je zvanični u kosovskom sistemu Prištine, a tamošnjim Zakonom o upotrebi jezika Srbima se garantuje pravo na jezik. Međutim, to pravo se uskraćuje gotovo na svakom koraku. Politički predstavnici Srba se ove teme sete samo o prigodnim datumima.
- Zakon o upotrebi jezika je samo mrtvo slovo na papiru. Ne znam da li postoji institucija u kojoj se poštuje ovaj zakon u potpunosti, a najžalosnije je što se to ne radi ni u institucijama koje vode Srbi. Sigurna sam da ni oni ne znaju maternji jezik baš najbolje, pa i ne primećuju greške kao vrata. A tamo, gde se "kao poštuje" srpski, kao službeni jezik, zabrinjavaju loši prevodi koje, lično, vrlo često ne razumem. Opštine u kojima su Albanci većina posebna su priča - kaže Anđelka Ćup, urednica portala Gračanica onlajn.
"Vesti" su pre dve godine objavile i istraživanje Pravo na jezik u kome je uočeno više od 4.000 grešaka u prevodu Ustava i sedam zakona Kosova na srpski jezik, koji su po mišljenju srpskih poslanika u kosovskom parlamentu najznačajniji za srpsku zajednicu. Zakoni za kojima Srbi gotovo svakodnevno potežu u ostvarivanju svojih parava, Zakon o katastru i Zakon o vlasništvu, imaju više 1.800 grešaka u prevodu uz pregršt reči koje na srpskom ne znače ništa. Ekstreman primer je Zakon o zajednicama koji od 30 slova azbuke koristi samo 27.

Saobraćajni znakovi i lična dokumenta su tek priča za sebe, da malo ko više veruje da je sve to što se dešava sa srpskim jezikom na Kosovu slučajnosti, ističe novinar iz Gračanice Ivan Miljković:

- To je politika malih koraka. Tako je postupnost promena definisao Noam Čomski. Na taj način nema otpora, a nema ni jačanja svesti protiv promena. Kome još para oči što je na tablama prilikom ispisivanja naziva ulica u opštini Gračanica data prednost i latiničnom pismu i albanskoj skraćenici "rruga" umesto ulica?! Napadaju se povratnici, protesti u Prištini, suzavac u Skupštini, Specijalni sud, džihadisti na pragu, korupcija u svim porama društva! Ko još razmišlja o ugroženom pravu na jezik? Ali na kraju priče o malom kosovskom Srbinu, žaba će biti skuvama, a njegov kulturni identitet obrisan.