"Hoće li Tramp da nam otkopava masovne grobnice"?
Akademik Matija Bećković ocenio je da su Srbi kroz istoriju doveli sebe u situaciju da danas od drugih slušaju "grozote o sebi", koje su sami sebi bespotrebno pripisivali.
- Sve grozote koje slušamo o nama, oni su prvo čuli od nas. Niko nam nije govorio to što smo mi govorili o sebi. Da smo sluge okupatora, izdajnici, to nije rekao niko ko je sa strane znao i gledao šta se ovde događalo - rekao je Bećković na promociji knjige velikog srpskog pravoslavnog mislioca u emigraciji Marka S. Markovića.
Bećković je u parohijskom domu Vaznesenjske crkve u Beogradu ocenio da su laži, samouništavanje i samomržnja iskrivile svest mnogih naraštaja kod Srba i onemogućili da prestane građanski rat.
- Svedoci smo 50-godišnje laži. Kažemo kako su u drugim republikama zabetonirane jame sa Srbima, a mi u Srbiji imamo takve masovne grobnice i očekujemo da valjda neko drugi, Donald Tramp naredi da to otkopamo - rekao je Bećković.
On je naveo da su srpsku emigraciju činili većinom ljudi koji se iz nemačkih logora nisu vratili u komunističku Jugoslaviju, jer je golgotu kroz koju su krajem Drugog svetskog rata prošli pripadnici Ravnogorskog pokreta preživelo veoma malo njih.
Kako je Bećković naglasio, jedan od njih je i Marković, koji je kao 20-godišnjak preživeo tu golgotu i ni kriv, ni dužan živeo pod tim žigom narodnog izdajnika.
Bećković je istakao da je malo evropskih naroda kao što je srpski, koji imaju ličnost "u svojim temeljima i ličnoj karti", poput Svetog Save "koji je odredio krst kojim se krstio, jezik kojim govorimo i pismo kojim pišemo", ali da su Srbi uspeli da "potroše svoje zasluge".
- Uspeli smo da potrošimo svoju istoriju, svoje moralne, kulturne zasluge i da budemo tretirani kao varvari, kao ljudi koji nisu ozidali Žiču, ni Studenicu, Ravanicu, Mileševu, Hilandar, Kalenić, Lazaricu, ni Moraču, jer nikad niste ni čuli da su to glavni gradovi Srbije, niti da će neko napraviti puteve do tih svetinja i pokazati svetu da tu, ipak, ta sveća nije utuljena - rekao je on.
Recenzent Radovan Kalabić rekao je da je Markovića lična i stvaralačka biografija profilisala kao pravoslavnog mislioca u zapadnom svijetu i srpskog političkog emigranta u zapadnom svijetu, što su bile dvije podjednako nezahvalne i rizične pozicije.
Kalabić je naveo da "Koreni srpskog bića" obuhvataju dve Markovićeve knjige: "Sveti Sava, svetitelj i prosvetitelj" i "Tajna Kosova" napisane 70-tih godina u vreme kada je Ustavom iz 1974. godine otpočela fragmentacija Srbije.
Marko S. Marković rođen je 1924. godine u Beogradu, a sa 19 godina pridružio se Ravnogorskom pokretu gde je obavljao dužnost podsekretara u Versko-ideološkom odsjeku Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadžbini.
Njegov otac Srboljub Marković, doktorirao je na Sorboni i odlikovan na Kumanovu kao rezervni konjički oficir, a deda po majci doktor Đorđe Jovanović vodio je poreklo od Karađorđevog vojvode Janka Katića, a bio je lični lekar kralja Aleksandra Prvog Obrenovića.
Marković je doktorirao 1975. godine na Sorboni, živeo je i u SAD, a umro je 2012. godine.
