Hod po mukama prvih dijasporaca
Radnici koji su 60-ih i 70-ih godina s prostora bivše Jugoslavije došli u Austriju imali su nameru da ostanu privremeno, ali su ostali za stalno, iako im uvek nije bilo lako jer su bili suočeni s teškim uslovima života, ocenjeno je na diskusiji Radnička migracija 60-ih godina prošlog veka.
Jedna od prvih koja se doselila iz Srbije u Austriju je prevodilac Mira Varga, koja je u Beč došla davne 1959.godine.
Priča o pasošu
Mira je stigla kao student i ispričala je svoju priču kako je dospela do pasoša, koji jugoslovenske vlasti u to vreme još nisu htele da izdaju svim građanima.
Kada je upisala germanistiku u Beogradu, rečeno joj je da u okviru studentske razmene može da ide bilo gde sem u Beč, jer je tamo živeo jedan disident koji je nosio isto prezime - Todorović.
Problem jezik
- Bilo je lakše tada naći posao nego stan - seća se Mijatović. Darko Markov, pisac, koji se doselio 1992. godine u Beč, a koji je inače rođen u ovom gradu, rekao je da mu je mesto rođenja bilo i prepreka za dobijanje papira jer nije znao nemački.
Zbog svoje profesije ona je bila prvi prevodilac prvim gastarbajterima sa našeg prostora.
Prenela je da su oni živeli u teškim uslovima, u barakama s vodom i toaletom na hodniku, a da Austrijanci nisu bili tako gostoljubivi.
Na skupu, u organizaciji Srpskog kulturnog foruma (SKF) i Instituta za slavistiku bečkog Univerziteta, bili su prisutni migranti "prvih dana", kao i oni koji su "tek" 90-ih došli u Austriju.
Profesor na Institutu za slavistiku Gordana Ilić-Marković istakla je da je ova diskusija peto naučno predavanje u nizu ciklusa Bečki prozori, tokom kojih je prikazan život Srba u Beču.
Kroz seriju manifestacija predstavljeni su, kako je ukazala, Vuk Karadžić, Dositej Obradović i Sava Mrkalj, Laza Kostić, Jovan Jovanović Zmaj, Petar Kočić, Đura Jakšić, Uroš Predić, Paja Jovanović, ali i Austrijanci koji su pre više stotine godine imali vezu sa Srbima, kao što je Johan Štraus mlađi koji komponovao "Srpski kvadril".
Stalna veza
Veza Srba i Beča gotovi nikada nije prekinuta, i, kako je konstatovala, i danas mnogo Srba živi u Beču i Austriji.
Ljubomir Bratić, ekspert iz oblasti migracije, koji je sam pripadnik druge generacije migranata, ukazao je na istorijske podatke radničke migracije, navodeći da je 3. aprila 1966. stupio na snagu sporazum o regulisanju zapošljavanja jugoslovenskih radnika u Austriji, koji je bio uvod u dolazak naših građana.
Sporazumom je bilo predviđeno da strani radnici koji dolaze dobiju ista prava kao i austrijski, a dobili su i pravo i samoorganizovanja, te negovanja kulture, što je osnova za kasnije formiranje brojnih klubova.
Naveo je da su svi koji su se uputili u Austriji verovali da idu samo na privremeni rad, ali su ipak ostali.
Darko obilazio baku
- Što je mene impresioniralo i navelo da pišem o gastarbajterima jeste što sam 80-ih godina dolazio kod babe u Beč, koja je pripadala prvoj generaciji gastarbajtera. Gledao sam te stanove, slušao gastarbajtere o njihovom životu, šta vole da slušaju, radio-emisije koje su slušali. Slušao anegdote, muku kako se snalaze, nedostatak jezika. To je stvorilo živopisan mozaik koji sam nosio sa sobom - objasnio je on.
Prema njegovim rečima zakonom o zapošljavanju stranaca, koji je austrijska vlada uvela 1974.godine, pa sve do 1983. godine, s ciljem smanjenja broja stranih radnika, jedna trećina je vraćena u domovinu.
Međutim, 80-ih godina vlada je, kako je dodao, uvidela da to ne funkcioniše i da je veliki broj stranaca ipak ostao, te da su doveli i porodicu, odnosno da su pustili korene u Austriji.
- Zakon koji je trebalo da ih izbaci doprineo je da dovedu porodicu i od tada migracija stalno raste, a od 2011.Austrija je prihvatila da je zemlja imigracije - poručio je Bratić.
S tim u vezi je izneo i podatke da je 1965.u Austriji živelo svega 13.500 Jugoslovena, a da danas živi 116.626 državljana Srbije, 93.973 Bosanaca i 70.248 Hrvata.
- Ako se uzme u obzir i broj onih koji su uzeli državljanstvo, može se reći da pola miliona "Jugoslovena" živi u Austriji - podvukao je on.
Gledali ih kao izdajice
Niko Mijatović, koji se u Beč 1971. doselio kao momak sa 19 godina, kazao je da se u njegovom rodnom mestu pričalo kako gastarbajteri zarađuju na Zapadu pet puta više nego u Jugoslaviji, a to su oni pokušavali da prikažu razmahivanjem poklonima. Istovremeno je ukazao da su prvi gastarbajteri u svojim sredinama bili posmatrani kao izdajice, pa im nije bilo nimalo lako.
Prisećajući se prvih dana u Beču, kazao je da je imao sreće pa je našao stan, ali u podrumu.
- Prvi gastarbajteri su živeli i zarađivali u najtežim uslovima. Stanodavci su zbog velike potražnje koristili situaciju.
