Srbija, zemlja bezakonja
Ne poštuje se vladavina prava, i dalje se državom rukovodi uz veliku akumulaciju moći, pa je nemoguće praviti iskorake ka modernizaciji
- Realna je opcija da se u Srbiji tokom 2017. godine osim predsedničkih izbora, održe i vanredni parlamentarni - ocenio je u intervjuu za "Vesti" Vladimir Pavićević, bivši narodni poslanik i docent na Fakultetu političkih nauka.
Zbog čega bi, prema Vašem mišljenju, moglo da dođe do trećeg izlaska na birališta u protekle četiri godine?
- Ako se sudi na osnovu pristupa politici i kriterijuma koje promoviše vlast, na kraju ove godine ima mnogo više razloga za raspuštanje Narodne skupštine nego što je to bilo početkom 2016. kada je predsednik Vlade Aleksandar Vučić uputio predlog da se raspišu vanredni izbori za narodne poslanike. Tada je rečeno da nam je potrebna nova snaga ujedinjene Srbije sa jasnim mandatom da se završe reforme. Pola godine po konstituisanju novog skupštinskog saziva, očigledno je da te nove snage nema, da su podele izraženije nego što su bile uoči ovogodišnjih izbora i da reč reforme nije najprecizniji opis vladavine sa kojom se danas suočavamo.
Kolika je verovatnoća da će do izbora za novi saziv parlamenta doći u periodu kraćem od godinu dana?
- Ne znam, ali to ne bi bilo nikakvo iznenađenje s obzirom na iskustvo koje u ovih pet godina imamo kada je reč o motivima za vanredne izbore. Suprotno proklamovanom cilju o izgradnji stabilnog poretka, često raspisivanje izbora s argumentacijom koja odudara od ustavno definisanih razloga za raspuštanje Narodne skupštine jedan poredak upravo čini nestabilnim i nedemokratskim. Dakle, sledeći duh ustava i zakona, razloga za vanredne izbore nema, ali sledeći karakter uspostavljene naprednjačke vladavine i političku logiku koja je osnov vladavine od 2012. godine, moguće je da će ih u 2017. biti.
Podrška Šutanovcu
Nedavno ste podržali Dragana Šutanovca u trci za lidera DS. Mislite li da DS ima šansu da utiče na promene u srpskoj politici?
- Da. Demokratska stranka je imala svoje zvezdane trenutke, imala je i svoje padove. To jedna od retkih političkih stranaka u Srbiji, čiji se značaj temelji na tradiciji i na razumnom odlučivanju u trenucima previranja. Mislim da i danas Demokratska stranka može da donese promenu nabolje. Uslov za to je da vrate izgubljeno poverenje. Ono se vraća zagovaranjem jasne i dosledne politike modernizacije Srbije i davanjem šansi ljudima kojima se veruje. Dragan Šutanovac je dobio priliku da obnovi DS i u tome sam ga podržao.
Ako bi sada trebalo da odlučite u kojoj ćete se partiji angažovati, da li bi DS, kako se priča, ipak bio Vaš izbor?
- Moja ambicija sada nije da se stranački angažujem. Rekao sam, vreme je za tajm aut.
Pamtimo Vas po nadahnutim skupštinskim besedama. Pratite li sada skupštinske sednice koje sve više prerastaju u cirkus?
- Naravno. Narodna skupština je centralna politička institucija u političkom sistemu Srbije, u svojim govorima sam je često označavao kao svetilište srpskog političkog života. Shodno tome, pristup narodnog poslanika u skupštinskom radu bi trebalo da sledi značenje i značaj koji ta institucija ima. Moj pristup je i bio takav. Kada je reč o ovom sazivu, jedno vreme, odmah po njegovom konstituisanju, sednice su bile gotovo retkost. Sada su češće, ali skoro da nijedna nije protekla bez neke vrste incidenta.
Kako vidite te incidente?
Pročitajte još:
* Martinović: Pretili su mi, vređali mene, Vučića i SNS
* Preti li nam američki scenario: Hoće li Srbija dobiti svoga Trampa?
- Jasno je da sadašnji sastav Skupštine mnogo bolje odražava raznovrsnost interesa u srpskom društvu što je veoma dobro za srpski parlamentarizam. Uočljivo je da su se predstavnici nekih političkih stranaka koje su, nakon prethodnog dugog parlamentarnog staža, od 2014. do 2016. bile vanparlamentarne uželele skupštinskih polemika, pa sada nadoknađuju propušteno iz prethodne dve godine. Ima i potpuno novih parlamentarnih formacija, čiji predstavnici sada stiču parlamentarno iskustvo. Deluje da vladajuća grupa nema dovoljno strpljenja za toliku raznovrsnost ideja i mišljenja i rezultat je često skupštinska blokada. Verujem da nam predstoje žustre, dobre rasprave, ali je svakako najvažnija stvar u skupštinskom radu je da zakoni budu bolji i da se takvim zakonima bolje uredi i olakša život građanima. To je, po mom mišljenju, smisao delanja u Skupštini i u politici.
Rekli ste nedavno da je učvršćivanje mehanizama za očuvanje apsolutne vlasti prioritet Aleksandra Vučića. Kuda to može da odvede Srbiju?
- Posledica takvog pristupa politici je nepomeranje Srbije iz faze bavljenja posledicama politike Slobodana Miloševića i njegove vladavine. Nisu zatvorena i ne zatvaraju se pitanja i problemi koji su nastali još u vreme Miloševićeve vlasti. Ne poštuje se vladavina prava. I dalje se na isti način rukovodi državom, uz veliku akumulaciju moći, kako institucionalne tako i vaninstitucionalne. U takvim uslovima, nemoguće je praviti iskorake ka modernizaciji Srbije. Korektive treba da nudi opozicija.
U parlamentu ste bili opozicija Vučiću. Planirate li vi da se vratite u politiku i hoćete li se ponovo kandidovati za narodnog poslanika?
- Moja ambicija u ovom trenutku nije da se kandidujem na izborima 2017. godine, vreme je za tajm aut što se tiče stranačkog angažovanja. To, međutim, ne znači da napuštam politiku. Čovek sam politike, politika me strašno interesuje i sigurno ću ostati aktivan u političkom polju.
Znači li to Vaš prelazak u analitičare?
- Ne. Nikada se nisam predstavljao kao politički analitičar budući da političke procese tumačim i komentarišem uvek iz ugla sistema ideja i vrednosti u koji sam verujem. Ne pretendujem da nastupam sa pozicije neutralnog posmatrača i analitičara, već sa pozicije sopstvenih uverenja. Istovremeno, polje politike je šire od polja delanja političkih stranaka i u tom smislu ostajem u politici. Vašim kolegama sam jednom prilikom rekao i pri tome ostajem, kad god budem imao priliku, javno ću da iznosim svoje stavove povodom važnih pitanja u društvu ili u državi. Tog prava se ne odričem.
Najpopularniji parlamentarac
Vladimir Pavićević je docent na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu gde je angažovan na više predmeta u okviru uže naučne oblasti - politička teorija, politička istorija i metodologija političkih nauka. Diplomirao je na Odeljenju za međunarodne odnose FPN-a u Beogradu 2001. godine, a master studije završio je na Univerzitetu u Bonu, SR Nemačka 2003.
Doktorirao je na beogradskom FPN-u 2011. Od 2004. do 2014. godine usavršavao se u Austriji, Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama. Do sada je objavio više radova iz političke teorije, političke filozofije i evropskih studija. Od aprila 2014. do juna ove godine bio je poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Za politički rad u Narodnoj skupštini poneo je epitet najaktivnijeg i po mnogima najpopularnijeg parlamentarca u prethodnom skupštinskom sazivu.
