Četvrt veka borim se s gnjidama

Vuk Bojović, akademski vajar, nije ni sanjao pre 25 godina, da će beogradski zoološki vrt na čije čelo je došao, postati jedno od najuspešnijih preduzeća u Srbiji. Pošto nema dlake na jeziku, tokom godina je stekao mnoštvo protivnika i zakletih neprijatelja. Kao umetnička duša tvrdi da ga životinje daleko bolje razumeju no ljudi.

Svaku vlast ste nervirali, izazivali, zašto?

- Nisu mi praštali uspeh. Na čelu vrta sam od 1986. godine, vodio sam ga kroz najstresnija i najtragičnija vremena. Bili su ratovi, sankcije, hiperinflacija, bombardovanje, nemaština. Posle je došla nova vlast i bila teža od svih tih nedaća i muka. Evo sada i kriza. Znači 25 godina direktorovanja, a još nijedan dan nije kasnila plata radnika. Nikada u gubitku, a bili smo i sada smo neprofitabilna kuća. Živeli smo bez donacija i jasala države i grada Beograda. Dovoljno materijala da me mrze i progone oni koji su prodali sve što smo imali. Sada će grad Beograd voditi računa o svemu, o životinjama, održavanju, osiguranju, platama zdravstvu. A kad će to biti, ne javlja mi Đekna.

Vuk Bojović

Kako danas stojite sa srpskim političarima?

- Danas su na sceni poslušnici i najopasniji su nam neprijatelji. Danas isplivavaju oni večito ponizni. Naša poniznost je kao stiropor, ne može da potone. Nikad mi se nije desilo da me životinja povredi. Ljudima je ovde vređanje drugih posao, profesija. Nisu me za 25 godina direktorovanja samo vređali, bogami su me i ujedali.
 

Niste im ostajali dužni?

- Besmislica je "ko tebe kamenom ti njega hlebom". Ni slučajno, ti mene kamenom, ja tebe sa dva. Te uštve ne miruju, nikada me nisu ostavljale na miru. Oni su gnjidice i čekaju svojih pet minuta.

Nadate se novim udarima?

- Napisao sam jednu basnu, zove se "Vuk i gnjida". Iz nje proizilazi naravoučenije - gnjidu odmah utucati i to pre nego pređe u vašku, jer su ove naše dvonoge gnjide mnogo opasne. One prave nakazne institucije sistema. Punih 25 godina ujedale su me i tukao sam se sa njima.

Da li ste izgubili bitku oko statusa zoo-vrta?

- Osnovana je komisija koju nadgleda razumni gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i radiće na pronalaženju mogućnosti vraćanja zoo-vrta na granice od pre Drugog svetskog rata. To znači sa sadašnjih sedam kvadratnih kilometara mogao bi da se proširi na 14 kilometara kvadratnih.
 

Kako sarađujete s inostranstvom?

- Daleko sam više cenjen van zemlje no u svom gradu. Eto, pre neki dan sreo sam se sa ambasadorkom Kube i nikad se efikasnije nisam s nekim dogovorio. Tražio sam primerak endemske vrste krokodila koji živi samo na Kubi i nekoliko flamingosa. Stigao je odgovor da su mi odobrili četiri krokodila i četiri flamingosa, samo nama i nikom više. U Rusiji imam veliki kredibilitet i oni su ulicu u Jaroslavlju nazvali Srpska. Njima sam tražio bajkalske foke, nigde ih nema osim u Rusiji, čekaju me. Iz Kirgizije ćemo dobiti ugrožene snežne leoparde, a od Austrijanaca orla bradana i crnog lešinara.

Da li će biti još ugroženih vrsta?

- Ovo će biti vrt sa još većom perspektivom za ugrožene vrste. Dobio sam odličnog sibirskog tigra, dobiću tigricu iz Moskve i to autohtonu, koja nije parena u Evropi i bićemo centar reprodukcije ne samo te vrste. Već imamo sibirske kozoroge. Dovešću argalija, muflona Marko Polo, najvećeg ovna na svetu. Pravimo prostor za zmije otrovnice, nabavićemo tajpane, tigar zmije, krajtore, kobre, mambe, gabonove i raselove vitere, pegave grmuše, kopljoglavke, razne vrste zvečarki.

Niste skroman čovek?

- Ni u snu. Skromnost je osobina nemoćnih, minornih osoba i hulja. Zašto biti skroman, ako nešto vrediš. U ovoj zemlji niko te neće pohvaliti, u ovoj zemlji će te satrti. Ne smeju da se ističu samo kukavice. Ja imam jedan drugi problem, celog života sam imao mnogo uspeha. A uspevao sam zato što sam bio neskroman u svim prilikama. Isto što je prolazio Herkul, to ja prolazim, ali na drugi način.
 

Jesu li vam zamerali neskromnost?

- Dok sam skupljao papire u vidu raznih pravilnika i ništa nisam stvarao, svi su me slavili. Kad sam počeo da sprovodim prvu ideju, hiljadu udaraca palo mi je na glavu. I realizovao sam je. Tada su videli da sa mnom neće biti šale, organizovali su horde protiv mene. Radio sam pod teretom raznih inspekcija.

Optuživali su vas za sve i svašta?

- I jesu, ali ti isti nudili su mi svojevremeno ogromne pare. Smejao sam im se, a oni meni u brk: "Vi ste, Vuče, lud čovek." Naučio sam jednu devizu od Edmonda Rostana: "Ako ti je uspeh malo veći ne moraš Cezaru reći hvala, nego samom sebi." Optužuju me da nisam politički podoban, da ne slušam nikog, da sam država u državi, da zoo-vrt niko ne kontroliše. E, za ovo poslednje lažu, nas najviše kontrolišu, iz vrta ne izlaze inspekcije. Čak su pokušavali i ekonomski da nas unište. A mi smo među tri-četiri najuspešnije firme u Srbiji. Ovo što mi imamo niko nema, a neprofitabilni smo. Kako to da profitni propadaju. Propadaju zato što idu po mišljenje u centre vlasti.

Hteli su i da presele zoo-vrt?

Uspeo sam da na ovom radnom mestu promenim pet država, 15 gradonačelnika, preveo zoo-vrt iz jednog veka u drugi. Uzidao toliko kamena, šljunka, šodera peska u obimu Keopsove piramide. To je nešto najgluplje što se moglo dogoditi Beogradu. Čista budalaština. Hteli su da isele vrt još pre 25 godina da bi napravili na Kalemegdanu kockarnice, kladionice, menjačnice, servise, ćevabdžinice.

Govorili ste da je u Srbiji gram vlasti jači od tri kila pameti, šta danas mislite?

- Poručujem svima - ne prihvatajte se posla ako ne znate šta hoćete. Ako morate da po mišljenje idete u neku partiju, obrali ste bostan. Znam, biti ovde svoj strašna je cena koju čovek plaća. Moj prijatelj Jesenjin me je savetovao: "Ne može svaka jabuka da pada kraj tuđih nogu."

Proglasili ste prosečnost najvećim zločinom ?

- Zločina u Srbiji ima raznih. Najveći je onaj kad dovedete neuke ljude na mesta koja im ni po čemu ne pripadaju. Takav glupak posle pet dana počinje da veruje da ga je to mesto čekalo od rođenja. E oni su najopasnija maligna ćelija Srbije koja posle svojom kadrovskom politikom pravi metastaze dovodeći još siromašnije duhom od sebe. Ovde je danas pamet postala opasnost. Rodi li se uman, na njega svi kidišu, ne zato što ga mrze, već što remeti prosek.