Zločinci OVK islednici UN
Prvi je bezbednjak, vojni kontraobaveštajac, pukovnik Vojske Jugoslavije koji je radnim karakteristima i uz završene vojne škole već trebalo da bude jedan od čelnika Vojske - samo da nije svojevremeno odbio da se "druži" sa kolegama iz NATO-a, pa je samovoljom penzionisan. Drugi je Srbin koji je svojevremeno radio za francusku obaveštajnu službu, o kome i dalje bruji sva svetska štampa.
Nekadašnji načelnik vojne službe bezbednosti Prištinskog korpusa Stevan Đurović i njegov kolega poznat javnosti šifrovanog nadimka Dominik, Jugoslav Petrušić, sa više od 200 saradnika, udružili su znanje i snage, pa će se uskoro na svetskom tržištu pojaviti njihova prva knjiga "Zašto ćutiš, Srbijo?"
U knjizi između ostalog, otkrivaju da se u sastavu snaga Ujedinjenih Nacija nalazi preko 7.800 bivših pripadnika OVK koji poseduju legitimacije UN da istražuju zločine počinjene nad Srbima i pored toga što postoje dokazi da su mnogi od njih i sami učestvovali u tome. U knjizi se navode imena većine tih Albanaca, a Jugoslav Petrušić dodaje da će čitaoci pred sobom imati sva relevantna dokumenta koja potvrđuju, odnosno ilustruju navode autora.
Jedini mogući naslov
Pukovnik Stevan Đurović ističe da knjiga nosi jedini moguć naziv: "Zašto ćutiš, Srbijo?".
- Svedoci smo da se i 17 godina od poslednjih ratova za sve krive isključivo Srbi. Ovakvim naslovom smo želeli da probudimo svest naroda da to nije tačno i da za to postoje jasni dokazi, činjenice. Naravno, svako ko je uprljao ruke mora da odgovara, ali na nama je da sprečimo projektovani zločin prema naraštajima kojima hoće da utisnu neizbrisiv žig genocidne nacije - objašnjava Đurović.
- Upravo da nam se ne bi prilepila etiketa pristrasnosti, odlučili smo da se koristimo isključivo materijalima koje je posedovao NATO, zatim, svih međunarodnih institucija razmeštenih na Kosovu i Metohiji, ali i svedočenja samih čelnika OVK.
Autori se u knjizi bave spregom stranog faktora i terorističke OVK, obelodanjujući prvi put brojne podatke stranih tajnih službi i institucija mirovnih snaga (NATO, Kfor, Euleks...) kao i nevladinih organizacija poput Fonda za humanitarno pravo, Lekara bez granica...
Oružje kupovano od 1992.
U knjizi je data i sveobuhvatna analiza osnivanja i delovanja OVK, naoružavanja, ali i načina na koji je finansirana.
- U inostranstvu su formirani posebni fondovi koji su nazivani po naseljenim mestima iz kojih su sakupljači novca. Centralni fond se nalazio u Cirihu, a Albanci sa KiM su bili u obavezi da tri odsto od svojih prihoda uplaćuju za ovu namenu. U knjizi je prikazan izvod iz dokumenta svedočenja Tahira Zemaja, da je prvi kontingent oružja nabavljen u Češkoj 1992. god. u vrednosti od dva miliona tadašnjih maraka, a po nalogu Bujara Bukošija, predsednika vlade Kosova u egzilu - ističe Đurović.
- S obzirom na to čime smo se profesionalno bavili i nije neka mudrost pogoditi kako smo uspeli da dođemo do dokumenata i podataka. Ovo bi trebalo da bude prva u nizu knjiga kako bi se jednom za svagda skinula ljaga s imena srpskog naroda. I istovremeno omogućilo Srbiji da više ne bude u stalnoj poziciji krivca za sve, već da ima dokumente kojima će moći da parira lažima - objašnjava pukovnik Stevan Đurović.
Petrušić dodaje da su namerno prvu knjigu posvetili genezi nastanka i delovanja OVK pod pokroviteljstvom stranih mešetara i mentora, što je, kako tvrde, "rol model" za sva kasnija delovanja terorističkih organizacija širom sveta.
Masovne grobnice prevara!
Knjiga se, manjim delom, i kroz krivičnu prijavu Fonda za humanitarno prava protiv 125. motorizovane brigade Prištinskog korpusa, bavi i masovnim grobnicama otkrivenim u Batajnici.
- Samo na ovoj laži se može shvatiti prava suština prevare oko masovnih grobnica pronađenih ne samo u Batajnici nego i na drugim lokacijama širom Srbije. Primera radi u Batajnici je pronađen Hamdija Neziri, koji je po dokumentaciji Crvenog krsta najpre prijavljen kao nestalo lice 8. maja 1999. godine. Već 10. maja iste godine ta osoba je registrovana u prihvatnom centru Crvenog krsta u Kukešu, Republika Albanija. Nakon okončanja rata Neziri je iskopan na groblju u selu Junik opština Đakovica, 13. septembra 2000. godine, a potom i u Batajnici juna 2001. godine - tvrdi Petrušić.
Proba za Rusiju
Jugoslav Petrušić uveren je da je sa pukovnikom Đurovićem otvorio Pandorinu kutiju, stavljajući na jedno mesto šta je sve i kako rađeno u legalizaciji terorističke organizacije i verifikaciji klasične oružane pobune. Kaže da je priznavanjem legitimiteta delovanju OVK u Evropi, međunarodna zajednica stvorila model po kome su kasnije nastale i sve druge terorističke organizacije u svetu.
- Ne trebamo se začuditi ako po ovom modelu budu napadnute SAD ili Saudijska Arabija, jer je taj model već korišćen za atak na Rusiju, ali i Španiju, Francusku... Ovom knjigom nudimo Srbiji i njenim institucijama koje se bave problematikom Kosmeta da se na stručan i sudski validan način se usprotive hijenama koje nas krive za sve. I da ne dozvole da se legitimne institucije međunarodno priznate države proglase zločincima, a zločinci oslobodiocima - navodi Petrušić.
Albanska deca topovsko meso
U knjizi je mnogo dokumenata prvi put obelodanjeno, poput delovanja mudžahedina, ili učešća dece u oružanoj pobuni OVK.
- Primera radi, dvojica generala iz Konga su osuđena za genocid pred međunarodnim krivičnim sudom, a među ključnim tačkama presude je regrutovanje, obuka i korišćenje dece u ratnim sukobima. U tom procesu javni tužilac je bio Serž Bramerc. U knjizi se navode dokazi, ali i direktna priznanja nekadašnjih komandanata OVK, da su regrutovali, obučili, a zatim slali u borbu najmanje 500 maloletne dece. Od njih je najmlađa devojčica, pripadnik OVK, koja je tada imala samo 14 godina i sedam meseci. Predočili smo javnosti spisak od 50-oro takve dece, ali samo iz jedne zone odgovornosti OVK, a ukupno ih je bilo sedam - dodaje Đurović.
Veza s francuskom službom
Mada je Petrušić bio aktivan tokom svih godina ratnih sukoba na prostoru Balkana, sa pukovnikom Đurovićem se upoznao u vreme NATO agresije na SRJ 1999.
- Nije Jugoslav pao sa Marsa na Kosmet, već su za njega znale sve službe bezbednosti, vojne i državne. On je bio neko ko je tim institucijama sa početka devedesetih godina dostavljao brojne podatke od nacionalnog i bezbednosnog karaktera. Takođe je i zvanične predstavnike službe i države povezivao sa službama u Francuskoj, radi nabavke razne opreme za elektronsko izviđanje i protivelektronska dejstva - priča pukovnik Đurović.
Među predstavnicima države koji su koristili usluge i posredovanje Petrušića, on navodi generale Iliju Brankovića i Zdravka Ponoša, pukovnik Mirko Božić, Dragan Leštarić, pripadnici MUP-a koji su po nalozima generala Aleksandra Dimitrijevića, Geze Farkaša, Momčila Perišića, kao i Radeta Markovića, Jovice Stanišića, Obrada Stevanovića i drugih najviših državnih vojnih i policijskih funkcionera ostvarivali kontakte sa francuskom obaveštajnom službom.
Dobrovoljac
- Zahvaljujući Petrušiću, država je imala mnoga saznanja na raspolaganju, iz kojih se jasno mogla videti namera NATO-a i predvideti predratni i ratni događaji na Kosmetu. Petrušić nije morao, a opet je na Kosmet došao legalnim putem shodno odluci Vrhovnog štaba o prihvatu dobrovoljaca i prolasku kroz formirane prihvatne centre i razmeštajem u 125. četu vojne policije da bi branio kućni prag - navodi pukovnik Đurović.