Reporter "Vesti" među Srbima na Kosovu (2): Crveno blago spaslo i Sušiće
Pre nekoliko godina do sela Sušiće u Sirinićkoj župi, na 1.100 metara nadmorske visine, stizalo se putem koji je mogao da se nazove svakako, samo ne prohodnim. Kada se sneg spusti sa obronaka Šare, delom bi se išlo peške. U selu je stanovala mahom čamotinja, a za bolji život, meštani su često morali u pečalbu.
Crveno blago je sve promenilo. Na imanjima koja dosežu na više od 1.200 i 1.300 metara, meštani su krenuli da uzgajaju maline. Sadnice napaja prirodna izvorska voda, najzdravija u okruženju, a cele godine miluje planinsko sunce. Oko 30 domaćinstava je živnulo. Retkost je na Kosovu da od 186 stanovnika u srpskom selu, većina budu mladi.
- Vidiš kako je ovde područje. Bio je rat. Radili smo svuda po svetu, nema gde nismo. Išao sam u Hrvatsku, Bosnu, Makedoniju, pa u Rusiju i Ukrajinu, ali sada svuda ima manje posla i slabo se plaća. Od kada je malina krenula u našem selu 2011. godine, sve se promenilo. Naša je nesreća što je nije bilo ranije, bio bih mnogo zdraviji čovek - priča 54-godišnji domaćin Aleksandar Milenković.
Stranci čuli pre Beograda
U skoro svih šesnaest sela opštine Štrpce se sade maline, ali je Sušiće, da li zbog klime ili upornosti radnika, prvo po kvalitetu i količini.
- Koliko je gajanje maline i ostalih vrsta pomoglo da se selo finansijski oporavi? Pa, kako Bože moj, celo selo ima oko tri hektara zemlje. Iz raznih razloga, neće svi da kažu koliko im rodi, ali nek svi zajedno u proseku imamo 50 tona godišnje, za koje dobijamo evro i osamdeset po kilogramu, pa izračunajte koliko novca uđe u selo. Prošle godine je bilo i oko 20 tona kupina - dodaje ponosno.
Reporter "Vesti" među Srbima na Kosovu:
Milenković ističe da je za uspeh u ovom poslu najvažnije da se čovek psihički pripremi. Posao je proširio i na divlju kupinu, jagodu, aroniju.
- Na celom Kosovu jedno domaćinstvo možda nema biljaka koliko imam ja. Jedno po jedno stiže, a ti uživaš. Ćerke Nevena i Milena su mi velika pomoć. Malina je sigurna roba koja ne traži kupca, već kupac traži nju.
Postoji grčki mit prema kojem je Zevsu malina spasla život, a Rimljani su u Evropu doneli tu biljku. Zato ni ne čudi da se za ovo blagorodno čudo pre čulo među strancima, da su u Sušiće stigli čak iz Italije da se raspituju, pre nego iz Beograda.
Božjim putem
- Nas ima 12-oro u udruženju. Početnici smo, kao neko malo dete. Nedostaje nam hladanjača, da možemo da i preko zime pravimo sokove. Ali, polako. Biće onako kako je Bog rekao i tim putem idemo. Najteže je da se čovek odluči da krene nekim putem, ima prepreka, ali čovek mora da bude uporan - iskren je Aleksandar Milenković.
"Bakina tajna", esencija zdravlja
Uzgajivači su osnovali Udruženje proizvođača malina, socijalno preduzeće, a u tome su im pomogli UNDP i austrijska razvojna agencija. Tako je nastala "Bakina tajna", esencija zdravlja koja se toči tamo odakle se pre par godina kupovala karta u jednom pravcu. To je ujedno i jedini brend koji može da se pohvali etiketom "mejd in Štrpce", jer su im šarski sir, a i šarplaninca već drugi preoteli i prisvajaju kao njihovo nasleđe.
Supruga Dobrila ponosno je pokazala sve što prave.
- Najveća nam je reklama kada probaš sok i kažeš - e to je stvarno dobro! Hvala Bogu, dolaze nam iz Prizrena, Prištine, Mitrovice, Uroševca... Kupuju po 50, 100 flaša ceđene maline, kupine, borovnice. Nudili su nam stručnjaka za sokove, ali mi nismo pristali. Zarekli smo se da sve pravimo prirodno. Imamo stare recepte po kojima su naše majke i bake pravile sokove, kompote i džemove. Tako smo krenuli i nećemo ništa da menjamo - objašnjavaju supružnici.
Kupci varalice
Oni koji dođu da kupe voće, često umeju da prevare Sušićane.
- Kupcima nismo zadovoljni uopšte. Hoće svako da uzme malinu, a da ne plati. Hoće da ti smanji cenu, da te ponizi... i tu moramo da se snađemo da preživimo.
Prirodne sokove prave tek godinu dana, a već su se naširoko pročuli kao lek.
- Ima puno bolni ljudi po svetu. Čuli su za nas. Dolaze po kupinovo vino koje je dobro za krvnu sliku, cirkulaciju i srce. Garantujemo za 15-20 dana poboljšanje. Ne pitamo mi nikoga odakle je i za šta mu treba, ali znam da je jednoj devojci mnogo pomoglo da se oporavi od hemoterapije - sramežljivo priča Aleksandar.
Sve se proda
Ivica Samardžić iz UNDP kaže da su malinari iz sela Sušiće letos na sajmu u Tirani morali da zaustave prodaju. Toliko se prodalo prvog dana, da naredna tri ne bi imalo šta.
Mrak u po dana
Kuća u kojoj živi porodica Milenković, baš kao i sve oslikava jedno skromno domaćinstvo. Dok su pedantno predstavljali svoje proizvode, nestalo je struje. Pored svih boljitaka, mrak u po zimskog dana je kosovski život.
- Da se ne lažemo, realnost je da onaj ko dođe do novca traži bolji život. Ko i svuda u svetu. To je normalna procedura i pojava. Ali, hvala Bogu dobro je i ovde. Od svežeg vazduha, lepe i čiste prirode se ne živi, ali ako se radi, ima od čega. Ozbiljno, meni sada da daju posao ovde u opštini ili u Beogradu, ne bih išao - skrenuo je misli domaćin i nazdravio kupinovim vinom.
Pomoć iz Čačka
Milenković kaže su oko uzgoja maline imali veliku pomoć od profesora Leposavića iz Čačka.
- On je ljudima puno pomogao. Objasnio kako se sadi, gaji, reže i održava. Preko interneta samo našli i jednog uzgajivača borovnice iz Mladenovca, poslali smo mu vodu na ispitivanje, pa se nadamo da dođe na proleće da nas posavetuje. Imali smo sreće. Obojica su dobri ljudi.
