Reporter "Vesti" među Srbima na Kosovu (1): Vasići zasadili optimizam
Radmila Vasić u selu Zebince može da se pohvali da o Božiću ne mora da dočekuje položajnika s dalekog puta. Za prazničnom sofrom neće biti tiho, neće biti pusto. U opštini Kosovskog Pomoravlja iz koje svi odlaze, u mislima potiskujući staze do zavičaja, Radmilina deca, trojica sinova, dve snahe, kćer i sedmoro unučadi, skućili su se ukraj njenog doma.
Novo Brdo sa 90 kilometara kvadratnih je najveće parče srpske zemlje na Kosovu. Ponosi se da je u srednjem veku brojilo 45.000 stanovnika, te da je 1450. novobrdski rudnik proizvodio 6.000 kilograma srebra godišnje.
Ipak, jedan od razloga zašto je to najistaknutija činjenica na sajtu aktuelne opštine mogao bi biti podatak da u novije vreme 25 sela tog kraja ne beleže ni 10.000 meštana. A svako, uglavnom staro domaćinstvo, ima po još jednog nemilog ukućanina - bedu.
Kobne 1999. mnogo se naroda odselilo, ali tek prethodne dve godine donele su masovnu trgovinu imanjima. Po pola sela je na prodaju, a cena kao poklon, simbolična - 25 evra po aru. Zato više niko nije raspoložen da broji parcele u vlasništvu Srba, i zato su Vasići prava atrakcija.
Životni saveti
- Deci pričam da je najvažnije da završe školu, da imaju neki zanat, jer sutra ne znaju gde će da se udaju. Ako znaju da rade ono što zna njihova majka, nikada neće ostati bez novca - kaže Dragan Vasić.
Sreća je na kućnom pragu
Atrakcija i veliki preokret su bili i kada su kao mlada porodica zaseoka Bubanci, Radmilin sin Dragan i njegova supruga Sunčica 2006. počeli da grade kuću.
- Sećam se, obilaze komšije, kažu nismo normalni. Al' mi imamo naš cilj i guramo. Mislim, mogli smo da odemo. Ali, bila sam zaposlena ovde kao medicinska sestra i nisam videla kako to mi da pravimo nešto u centralnoj Srbiji, da budemo gosti vikendom u sopstvenoj kući, a da ovde nemamo gde da legnemo. I tako krenusmo - široko se nasmejala, pa slegla je ramenima Sunčica Vasić (38), majka najveselije i najbrojnije kuće u Zebincu.
Nije kriza, već pomama
- Nikada ni sam razmišljala da odem. Sada su počeli da prodaju imanja neki koji i ne žive ovde. Kažu to je zbog krize. Nije to, nego su se pomamili za novac. U našoj mahali je samo jedan komšija prodao. Nismo imali novca da kupimo, ali smo hteli da se udružimo. Međutim, nisu hteli da prodaju nekima od nas, već smo čuli da je kupio Albanac. Tako to ide. Niko ti ne kaže, već samo jedan dan vidiš ograđeno - objašnjava Sunčica Vasić.
- Kada smo počeli da pravimo kuću, Anđela kojoj je sada 15 i Marija koja ima 13 su već bile rođene. Dok smo pravili kuću, dođe Tijana, njoj je dakle deset. Pa hoćemo još jedno dete u novoj kući i tako smo dobili Jovanu. Ima sada četiri. I kud je bilo četvoro, ajde i peto. I tako dobismo Mihajla koji ima godinu i po - veselo je prepričavala domaćica, sakupljajući igračke, bojice i sveske po dnevnom boravku.
Suprug Dragan, stub porodice, veruje da bez rada nigde ne može da se opstane, a posebno ne tamo gde je patnja redovan saputnik. Ponosan je na svoju porodicu, a čini se, merak mu je što je braću Bobana i Miroslava ubedio da se sreća nalazi na kućnom pragu.
- Stariji brat je jedno vreme bio u Švajcarskoj, pa se onda vratio u Niš. Ubeđivao sam ga i ubedio da se vrati. Tako smo sada jedna velika porodica. Kancelarija za povratak mu je napravila kuću, pa je onda on sam proširio. Nije nam loše - uspravi se, podboči, a sred usne prolete osmeh.
Može da se opstane
Dragan obrađuje najveći komad zemlje u Novom Brdu. Sa nevericom komšije prepričavaju kako radi, kako sve zarađeno ulaže u mehanizaciju, a kada grad potuče do korena, on nastavlja kao da predstoji najrodnija sezona.
- Ko nas upozna, uglavnom nam kaže da smo jaki duhom. Dragan i ja uvek gledamo kako da nađemo rešenje, isplivamo, grabimo napred i ne obaziremo se šta je iza nas. Može neko da mi kaže, njoj je lako, zaposlena je, ima osnovicu, sa neke strane dinar dolazi, ali sa petoro dece to ni iz bliza nije dovoljno - dodaje Sunčica.
Ne diraju "šaku jada"
- Nismo imali nikakvih problema i incidenata. Iskreno, do sada nismo imali ni Albanaca da žive u okolini. Možda im nismo tako interesantni. Možda smo neka šaka jada za njih, pa nas nisu ni dirali. U selu Paralovo je bilo napada, ali nas nisu dirali - pojašnjava Sunčica.
Dragan zadovoljno priča o sadu pšenice, ječma, raži, tritikale, kako kukuruz ne rađa zbog nadmorske visine, o kravama, siru koji mora unapred se naruči.
- Hoćemo da pošaljemo poruku mladima, da im pokažemo da može da se opstane, ali mora da se radi. Ovde 56 odsto ljudi samo čeka socijalu, pomoć od ovoga ili onoga, ali mi ne. Obrađujem oko 20 hektara zemlje, a još 10 kosim.
Tek usput se provuklo i da 98 odsto oranica uzima pod kiriju, jer dedovinu rade otac i mlađi brat.
- Da je Dragan dao primer? Jeste! Ovde i u selu Izvor odakle sam rodom, Dragan je podstakao mnogo bračnih parova. Rade, vredni su i trude se i u Novom Brdu se sada seje kao što se nikada do sada nije sejalo! Ovako nikada nije bilo!
Radmila je uspavljivala Mihajla i sa velikom pažnjom slučaja snajkine reči.
- Ko sedi po prodavnice, pije, bavi se sa rekla-kazala, ko se ulenjio, čeka od narodne kuhinje u Prekovce da mu donese hleb, čeka minimalac i socijalno, taj nema šta da očekuje. Svaki svoje fali, ali mislim da kao moja deca ovde nema!
