Država selo sahranila
Broj stanovnika Srbije svake godine se smanjuje za oko 35.000 ljudi, koliko na primer ima u Prijepolju ili Negotinu. Demografska slika je toliko loša da se procenjuje da će 2041. godine Srbija imati milion stanovnika manje. Pri tome, najviše strada selo.
Najavljeno je formiranje Demografskog saveta na čelu s premijerom Aleksandrom Vučićem čiji će zadatak biti da definiše efikasnije mere za podsticanje rađanja. Međutim, poslanik i profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu dr Miladin Ševarlić ne veruje u uspeh.
- Naša vlast laže kad kaže da MMF ograničava subvencije poljoprivrednicima, samo zato da bi više para iz budžeta mogla da daje belosvetskim investitorima. Propast domaćeg agrara i sela ih ne zanima - kaže dr Ševarlić.
Pomor Crnotravaca
Opština s najmanjim brojem stanovnika je ujedno i jedna od siromašnijih - Crna Trava sa oko 1.400 žitelja. Prošle godine rodilo se samo šest beba, a procenjuje se da će do 2041. Crna Trava imati samo 600 stanovnika.
Pusta zemlja
Prema ranijim podacima, u Srbiji postoji 5,1 milion hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega je obradivo 4,2 miliona hektara. Koristi se tek 3,35 miliona hektara.
Većina porodica u Srbiji uglavnom ima jedno dete. Gordana Bjelobrk iz Zavoda za statistiku kaže da se odlikujemo izuzetno negativnim prirodnim priraštajem, depopulacijom prostora, prosečno starim stanovništvom i odlivom građana u inostranstvo.
- Sve negativne komponente koje određuju broj stanovnika su prisutne. To iz godine u godinu raste, negativni prirodni priraštaj imamo od 1992. godine. Najveća negativna vrednost zabeležena je u 2015. godini - navodi Gordana Bjelobrk.
Ode Despotovac u Švedsku
Dr Miladin Ševarlić kaže da država ne čini ništa da bi iole popravila stanje na selu.
- Imamo oko 4.500 nezaposlenih agronoma i trebalo bi da im se da državna zemlja u zakup i oko 10.000 evra kredita da započnu posao. Ali, ništa od toga. Naša vlast bez problema daje hiljade evra po radnom mestu stranim investitorima, koji najčešće ojade radnike.
Ševarlić iznosi porazan primer opštine Despotovac u kojoj živi oko 5.000 žitelja. Čak 7.000 stanovnika je ranije otišlo u inostranstvo.
- Čak 500 porodica sa više od 1.500 članova podnelo je zahteve za iseljenje u Švedsku, što znači da će za 12 meseci ova varošica ostati bez trećine stanovništva - kaže dr Ševarlić.
Nestaje hiljadu naselja
Da je selo na samrti pokazuje i precizan izveštaj SANU koja procenjuje da će u narednom periodu nestati na desetine naselja, jer u svakom četvrtom živi manje od 100 stanovnika.
Akademik Dragan Škorić, urednik knjige "Unapređenje sela u brdsko-planinskim područjima Srbije", rekao je da u oko 1.000 sela u Srbiji ima manje od 100 stanovnika i da su to uglavnom ljudi prosečne dobi 59 godina i sa lošom školskom strukturom. Prema njegovim rečima, nestajanje posebno preti brdsko-planinskim selima, koja se najviše napuštaju zbog loših uslova za život.
Istaknuto je i da prema statističkim podacima u 86 odsto sela opada broj stanovnika dok se samo kod 12 odsto beleži porast.
Teški uslovi za život, udaljenost od gradova, nedostatak puteva, prodavnica, škola, vrtića, pošta, apoteka, ali i veterinarskih ambulanti, jer je poljoprivreda osnovno zanimanje u selima, glavni su razlozi odlaska stanovništva.
Nezaposlenost najgora
U evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ima oko 18 odsto nezaposlenog radno sposobnog stanovništva. Niko ne zna koliko ih je još bez posla, ali se zna da je zemlju prošle godine napustilo oko 59.000 ljudi.
U Rusiji je zabeležen rast nataliteta čak i tokom poslednje dve godine sankcija i pada zarada, a njihovi demografi to objašnjavaju pre svega niskom stopom nezaposlenosti od oko 5,2 odsto.
Inspiracija i razmišljanje
Demografski savet u Srbiji formiran pre mnogo godina, ali nije uradio ništa. Zato je sada formiran novi savet na čijem će čelu biti premijer, ministri i predsednik SANU.
Slavica Đukić-Dejanović, buduća članica Saveta, kaže da će to biti telo koje treba da "inspiriše" institucije i pojedince da sadržaj strategije pretoče u delo.
- Zadatak je da dođemo do što većeg broja pojedinaca koji zaista treba da razmišljaju o tome koliko je populacioni problem zaista nacionalni i da podstaknemo na to pre svega mlade ljude - objašnjava strategiju Slavica Đukić-Dejanović.
Prilagođavanje radnog vremena, za majke, pomoć oko odvođenja dece u vrtiće i pokretanje "Halo baka servisa", samo su neke od novih mera.
Vladimir Grečić, stručnjak za migracije: Uništavajuća konkurencija iz EU
Stručnjak za migracije Vladimir Grečić ukazuje da proces iseljavanja ljudi sa sela u gradove traje decenijama.
- Čak i oni koji su ostali i započeli posao teško mogu da prodaju svoje proizvode na tržištu Srbije jer nisu konkurentni sa proizvodima iz Zapadne Evrope - kaže Grečić.
On navodi da je bilo raznih strategija i obećanja vlasti da se pomogne, ali sve je ostalo mrtvo slovo na papiru. Mlade privlači mogućnost zasnivanja porodice u Zapadnoj Evropi jer mnoge zemlje deci koja su tamo rođena automatski daju državljanstvo.
- Ljudi se rukovode krilaticom "ako sam se ja mučio, neka živi moje dete". Kako su i bogate evropske zemlje u deficitu sa mladim naraštajima, bojim se da će naši ljudi, naročito mladi i obrazovani, još više nego ranijih godina tražiti svoje parče sreće van Srbije, i naročito srpskog sela - ističe Grečić. N.S. Preradović
