Pola miliona ljudi bez posla
U Srbiji je ravno 762.000 ljudi bez posla, što je za 4.900 manje nego u maju prošle godine. Međutim, sa stopom nezaposlenosti od 16,6 odsto, država ima razloga za zabrinutost. U uslovima recesije vlada na različite načine nastoji da poslodavcima pomogne da radnike zadrže ili zaposle nove, ali je jasno da toga neće biti bez većih direktnih investicija i značajnijeg povećanja proizvodnje, ističe Dejan Jovanović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ).
Koliko ljudi u Srbiji je zbog krize izgubilo posao?
- Od jeseni 2008, kada je kriza formalno počela, broj nezaposlenih se povećao za 40.000. U isto vreme neki su dobijali posao, mnogi su ga gubili, a kako je sama evidencija nezaposlenih u tom smislu nedovoljan parametar, teško je reći koliko radnika više nema posao zbog krize.
Zbog čega je evidencija nedovoljan pokazatelj?
- Zbog toga što mi imamo oko pola miliona ljudi koji zaista traže posao, a oko 200.000 njih je evidentirano kao nezaposleni, a u stvari imaju posao u crnoj zoni. Oni su prijavljeni Nacionalnoj službi kako bi ostvarili neka druga prava, poput zdravstvenog osiguranja, prevoza i nekih socijalnih davanja. Pravi podaci su oni Republičkog zavoda za statistiku, jer oni anketiraju celokupnu radnu snagu, dakle onu legalnu i onu "na crno".
|
Stimulacija poslodavaca
Šta se može učiniti da mladi dobiju šansu za zaposlenje, s obzirom na to da su oni i radnici stariji od 50 godina, najugroženiji kod zapošljavanja?
- Kad je reč o mladima postoji program "Prva šansa", koji se sprovodi drugu godinu zaredom. Iako poslodavci u prvoj godini nisu imali obavezu zadržavanja pripravnika, njih 40 odsto je ostalo da radi u preduzećima gde su dobili šansu. Kad je reč o zapošljavanju radnika starih između 45 i 50 godina, poslodavci su oslobođeni plaćanja 80 odsto doprinosa, a za starije od 50 godina potpuno. |
Kako stoji Srbija u poređenju sa regionom?
- Mi smo prošli bolje nego zemlje u regionu, recimo BiH ili Crna Gora. Zahvaljujući stabilnom bankarskom sistemu, kreditima države za likvidnost i podsticaj tražnje, mi smo uspeli da ublažimo efekte krize.
Da li mislite da država subvencijama za otvaranje radnih mesta može značajno da poveća uposlenost?
- Može u izvesnoj meri, ali bez velikih ulaganja, dolaska investitora, smanjenja birokratskih prepreka za otvaranje preduzeća, većeg zapošljavanja ne može biti. Smatram da se obaveze poslodavaca, doprinosi i porezi moraju smanjiti, ali je to u nadležnosti Ministarstva finansija. Verujem da bi se sa manjim doprinosima na teret poslodavaca deo od 200.000 radnika zaposlenih u sivoj zoni mogao legalizovati.
Nobelovac Pol Krugman smatra da će najveća posledica po izlasku iz recesije u celom svetu biti dugotrajna kriza nezaposlenosti.
- To je tako u svakoj krizi. Potrebno je da prođe vreme od kada se pozitivni ekonomski pokazatelji registruju do rasta stope zapošljavanja. Nažalost, za one bez posla to vreme je dugačko. S druge strane, trebalo bi razumeti poslodavce koji to vreme koriste da vide da li se njihova delatnost, odnosno tržište stabilizovalo da bi mogli da krenu u razvoj.
Na javnim radovima 5.000 ljudi
Da li je moguće više angažovati nekvalifikovane radnike?
|
