Srbija od šeika opet pozajmljuje milijardu
Srbija će uzeti kredit od još milijardu dolara i to od Ujedinjenih Arapskih Emirata, mada smo u dugovima do guše. Prema poslednjim podacima ukupan spoljni dug Srbije je oko 26 milijardi evra, tako da svako novo zaduženje znači stezanje omče oko vrata.
Kako je za "Vesti" izjavio Dušan Pavlović, potpredsednik Pokreta Dosta je bilo na sednici parlamenta 25. oktobra na dnevnom redu će se naći tačka o uzimanju arapskog kredita.
- U Zakonu o budžetu u članu 3 predviđeno je da ove godine uzmemo kredit od dve milijarde dolara od Fonda za razvoj iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Da li je reč o ovom ili nekom drugom kreditu iz UAE ne znam, ali ono što je bitno je da se dodatno zadužujemo - kaže Pavlović.
Prema njegovim rečima problem je što se novi kredit ne uzima za neku kapitalnu investiciju poput gradnje puta ili bolnice nego najizvesnije za popunjavanje tekućih troškova.
- Kredit se uzima kao prva pomoć i to najverovatnije za isplatu zarada, penzija, socijalnih davanja. Moguće je da će deo biti iskorišćen za vraćanje starih kredita - priča Pavlović.
On kaže da novo zaduživanje pokazuje da Srbija stoji vrlo loše i da u tom smislu najave premijera Vučića o boljem životu i većim platama deluju groteskno.
- Trebalo bi da se dogodi neki privredni eldorado, pa da privredna aktivnost poraste za pet ili deset odsto i da možemo računati na povećanje plata i bolji život - kaže Pavlović.
Ekonomista Mlađen Kovačević kaže da samo u ovoj godini Srbiji prispeva da vrati 4,5 milijardi evra kredita plus kamate od 1,1 milijardu evra.
U vreme Tita bilo bolje
Dok smo bili SFRJ, dug je bio 10 puta manji. Ukupan spoljni dug država eks-SFRJ sada iznosi oko 145 milijardi američkih dolara (oko 133 milijarde evra), dok se pre rata kretao oko 15 milijardi dolara. U poređenju sa visokim spoljnim dugom Srbije, koji je prema podacima Narodne banke Srbije iz marta 2015. iznosio 26,73 milijarde evra, bivša SFRJ bila je daleko manje zadužena nego Srbija danas.
- Ono što smo sejali sada žanjemo. Uzimali smo kredite, sada moraju da se vrate rate plus kamata. Ukoliko se ovaj kredit uzima za vraćanje kredita onda ima koliko-toliko rezona, ali ako bude išao za tekuću potrošnju onda nam se crno piše - kaže dr Kovačević.
Prema njegovim rečima čudno deluje lansiranje priče premijera Vučića o boljem životu, ako se zna da je samo u toku jedne godine Srbiji napustilo 58.000 ljudi koji se ne misle vraćati u otadžbinu.
Dužničko ropstvo
- Sa spoljnim dugom od 26 milijardi evra mi smo takoreći u dužničkom ropstvu. Nažalost nama ni to nije dovoljno, pa uzimamo kredite od Svetske banke, Rusije koje ne povlačimo jer ne znamo kako da ih iskoristimo, pa zato plaćamo penale. Taj luksuz malo ko može sebi da dopusti - kaže dr Kovačević.
- Stalno se govori o povećanju izvoza, ali treba znati da 75 odsto izvoza ostvaruju strane kompanije i da one devize ne ostavljuju u Srbiji. Nešto para potroše na plaćanje radne snage i struje i to je sve - kaže dr Kovačević.
Kako je rastao dug Srbije
* 2001. 11 milijardi evra
* 2004. 9,4 milijardi evra
* 2008. 21 milijarda evra
* 2012. 25,7 milijardi evra
* kraj 2015. 26 milijardi evra
Naš sagovornik navodi da ga čudi kako smo se brzinom svetlosti zaduživali u poslednjoj deceniji.
- Godine 2001. naš dug je bio 11,1 milijardu evra, ali nam je jedan deo duga otpisan tako da smo 2004. bili dužni 9,4 milijarde evra, a sada je taj dug 26 milijardi evra. Mi teško otplaćujemo kamate, a o dugu da i ne govorimo - navodi dr Kovačević.
Enormnom rastu spoljnog duga u Srbiji veliki doprinos su dale strane banke, odnosno njihove filijale u Srbiji. To je bila posledica želje da time ostvare visoke profite, navodi naš sagovornik.
Njegov kolega Mahmut Bušatlija takođe ne može da shvati zbog čega Srbija uzima novi kredit kada je u ogromnim dugovima.
- Koliko sam razumeo taj kredit od milijardu dolara biće povlačen u pet tranši od po 200 miliona dolara. Drugim rečima to onda znači na može da služi za otplatu prispelih kamata. Najgora varijanta je da bude potrošen za popunjavanje socijalnih rupa - kaže Bušatlija.
On kaže da premijer Vučić stalno ističe kako je MMF zadovoljan ekonomskom politikom koju sprovodi Srbija, ali da to ne znači da je narodu dobro.
- MMF je tu da štiti kapital i dok Srbija vraća dugove, bar kamate ili deliće kamata oni su zadovoljni, pa makar mi uzimali nove kredite da servisiramo dugove. Ali šta će biti kada kao Grčka dospemo u situaciju da ne možemo da vratimo ni delić kamata. O tome izgleda niko ne razmišlja - upozorava Bušatlija.
Vujović: Dobar posao
Prema rečima ministra finansija Dušana Vujovića, prosečna kamata ovih kredita biće 2,25 odsto i na svakoj milijardi će se štedeti po 40 do 50 miliona.
- Ovim kreditom se Srbiji nude sredstva u tranšama od po 200 miliona narednih pet puta po šest meseci i njima ćemo finansirati ili dospele obaveze po postojećim kreditima, ili samo plaćati kamate, ili će biti kombinacija - kazao je Vujović.
