Mađari nam preoteli tržište
Iako se Srbija nekad dičila pšenicom, kojoj je kvalitetom malo koja evropska sorta mogla da parira, više nije tako. Poslednjih godina imamo velikih problema s kvalitetom jer je na našim njivama 60 odsto nedeklarisanog semena.
Šanse za izvoz sve su manje, a lane su nam inostrani kupci vraćali kontingente brašna i žita. Mađarska kao izvoznik kvalitetne pšenice u zemlje Evropske unije već je preuzela naše tržište koje smo tradicionalno imali u susednoj Bosni i Hercegovini. Zasad još "držimo" Makedoniju, ali ne zna se dokad.
Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj obećale su pomoć Srbiji da izađe na tržišta Egipta i Kine, ali tek kad se poboljša kvalitet.
Milan Prostran, agroekonomista, kategoričan je i kaže da država mora da se opredeli hoće li da proizvodi pšenicu dobrog kvaliteta, kakva se u svetu traži ili nekvalitetnu i stočnu. Sve zemlje u okruženju Mađarska, Rumunija i Bugarska imaju pravilnike o proizvodnji, jedino Srbija kaska.
- Mi nemamo dovoljno deklarisanog semena, nemamo razvijenu agrotehniku, niti silose za visokokvalitetnu pšenicu. Što se tiče Mađarske, ne možemo da se takmičimo jer je ta zemlja članica EU pa prima velike subvencije - kaže Prostran.
Prema njegovim rečima, prava je šteta da su nas Mađari zahvaljujući podsticajima istisli sa tržišta susednih zemalja jer je naše žito daleko kvalitetnije.
Mačva, Stig, Pomoravlje i Vojvodina imaju sve preduslove za uzgoj visokokvalitetne pšenice.
- Mađarska je stotinama godina bila poznata kao pustara - zemlja konja i stoke, a sada nam je preotela tržište zahvaljujući našoj aljkavosti i malom ulaganju u agrar - upozorava Prostran.
