Okrugli sto "Vesti": Da li je Srbija na putu ekonomskog kolapsa?
Prosečna srpska porodica broji tri člana, a bankama duguje čak 1.300 evra. Prosečna plata za jun je bila 375 evra, što ilustruje koliko je to zaduženje veliko. Dok od premijera Aleksandra Vučića svakodnevno dobijamo uveravanja da se ekonomska situacija u zemlji popravlja, plata povećava, a strani investitori donose nova radna mesta, građani su u sve većoj besparici. Broj dinarskih gotovinskih kredita, koji se najčešće korsite za hranu i plačanje komunalija, porastao je za 70 odsto u prva tri meseca ove godine. Koliko to govori o bedi srpskog društva? Da li je Srbija na putu ekonomskog kolapsa?
* Premijer Srbije tvrdi da iz dana u dan ostvarujemo ekonomski napredak?
* Prema zvaničnim podacima od 2001. do 2011. u našu zemlju je ušlo 33 milijarde investicija (direktne investicije, portfolio, srednjeročni i dugoročni krediti), a istovremeno smo smo izgubili 800.000 radnih mesta. Kako je to moguće?
* Da li Srbija interesantna stranim ulagačima kada znamo da za poslednjih deset godina od dijaspore stiglo 43 milijarde dolara, što je 2,5 puta više od direktnih stranih investicija?
* Doznake dijaspore su zapravo spas za veliki broj građana Srbije. U prvih pet meseci 2016. godine stigla je 1,1 milijarda evra ( što je 100 miliona evra manje za isti period prošle godine). Kako to komentarišete?
* Koje su najveće zablude u vezi sa ekonomskim stanjem u zemlji? U čemu greši aktuelna vlast?
* Koliko našu ekonomsku politiku kreira MMF? I šta oni žele od nas, a šta nam vlast u Srbiji govori?
* Broj dinarskih gotovinskih kredita, koji se najčešće koriste za hranu i komunalije, porastao je za 70 odsto u prva tri meseca ove godine. Koliko to govori o bedi srpskog društva?
* Prema popisu poljoprivrede iz 2012. godine, 424.000 hektara poljoprivrednog zemljišta se ne koristi, a to je svaki deveti hektar. Zašto je to tako?
* Šta je upropastilo srpskog seljaka?
* Da ste na mestu premijera, šta biste prvo učinili kako biste oporavili srpsku ekonomiju?
Učesnici: Profesor dr Miladin Ševarlić, Branko Pavlović, Nenad Božić
Autor: Jelena L. Petković
Naši sagovornici izjasnili su se o ovim i brojnim drugim temama. Njihova mišljenja, stavove, sugestije i predloge objavićemo u vikend izdanju "Vesti" od 1. oktobra.
Profesor dr Miladin Ševarlić, rođen 12. juna 1949. u Čačku, jedan je od vodećih srpskih agroekonomista, redovni član Naučnog društva Srbije i Naučnog društva ekonomista Srbije.
Počasni je profesor Volgogradskog državnog Agrarnog univerziteta u Rusiji i redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Bio je član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (od osnivanja 1990. do 2014. ), razrešen je zbog javnih stavova protiv GMO. Honorarno je predavao na agronomskom fakultetu u Čačku i poljoprivrednim fakultetima u Sarajevu, Mostaru, Osjeku i Vinkovcima.
Autor je tri izdanja ekonomike privrede i više od 300 naučnih radova u zemlji i inostranstvu. Jedini je u Srbiji bio član ekspertskih grupa za izradu nacionalnih strategija razvoja poljoprivrede i zadrugarstva, a jednom i rukovodilac izrade stretegije (2012). Sa 18 godina bio je najmlađi odbornik u Skupštini grada Beograda.
Autor je teksta Prve deklaracije protiv uvoza, gajenja, prerade i prometa GMO koji su jednoglasno usvojili odbornici grada Čačka 2013, a zatim i odbornici u 127 gradova i opština, odnosno tri četvrtine lokalnih samouprava u Srbiji. Takav primer usvajanja deklaracije protiv GMO nije zabeležen u svetu.
Predsednik je UO Društva srpskih domaćina koji ima odbore u Srbiji i inostranstvu.
Dobitnik je Vukove nagrade za 2012. godinu. Od 1974. u braku je sa Miroslavkom sa kojom ima sinove Predraga i Branka. Narodni je poslanik izabran sa liste Dveri - DSS kao nestranačka ličnost.
Branko Pavlović, rođen je 11. juna 1960. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1984. godine, a od 1986. počinje da radi kao advokatski pripravnik. Pravosudni ispit položio je 1988, a od 1989. godine bavi se advokaturom. Oženjen je, otac dvoje dece.
Predsednik Pododbora za restrukturiranje JP NIS, bio je od aprila 2002. do jula 2003. godine, Član Upravnog odbora JP NIS od decembra 2001. do jula 2003. godine.
Direktor Agencije za privatizaciju, kao nestranačka ličnost, bio je od 15. aprila do 15. jula 2004. godine.
Branko Pavlović bio je inicijator i koautor zakonskog predloga o podeli besplatnih akcija u javnom sektoru od oktobra 2006. godine, i to Predloga zakona o korporativizaciji javnih preduzeća, Privatizaciji javnih preduzeća i Privatizacionom fondu.
Takođe, bio je inicijator i koautor zakonskih predloga o podeli besplatnih akcija u javnom sektoru od oktobra 2005. godine, i to:
- Predlog zakona o osnivanju akcionarskog društva "NIS-Kapital",
- Predlog zakona o osnivanju akcionarskog društva "PTT-Kapital"
- Predlog zakona o osnivanju akcionarskog društva "EPS-Kapital",
- Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji.
Ovo predstavlja jedini zakonski predlog narodne inicijative koji je ikada razmatran u Narodnoj Skupštini Republike Srbije, a u okviru ove akcije prikupljeno je 560.000 potpisa za sedam dana.
Nenad Božić, rođen je 1971. Diplomirao je na Mašinskom fakultetu u Beogradu i zaposlio se u Institutu Goša u Beogradu. Od 2000. do 2004. godine, radio je u Sloveniji i Nemačkoj gde je specijalizovao projektovanje i razvoj mašina i opreme za industriju čelika, sarađujući sa kompanijama koje su lideri u toj oblasti (Siemens VAI MT i SMS Group).
Godine 2004. se vrato u Kragujevac i osnovao mali projektni biro za projektovanje i razvoj mašina i industrijske opreme. Učestvovao je kao projektant i projekt menadžer na preko 50 projekata implementacije opreme u čeličanama širom sveta. Član je Project Management Istitute (PMI) iz SAD, kao i PMI Serbia Chapter-a.
