Tadić se folira u pretnji tajkunima
Besmisleno “lajanje na zvezde“, odnosno povici na tajkune predsednika Srbije Borisa Tadića, u stvari su početak predizborne kampanje prvog čoveka ove napaćene zemlje.
Naime, po pisanju beogradskih medija, ne samo da nema pravnih pretpostavki da državne institucije bilo šta urade na preispitivanju zakonitosti bogaćenja ljudi čija imena svi znamo ali ne smemo da ih kažemo da nas ne bi pozvali na sud, već je to bogaćenje podsticano nakon 2000. godine upravo od strane države!
Država Srbija i njeni subjekti su radili u korist tajkuna, a ne građana. I danas je uglavnom tako, složni su u proceni sagovornici “Blica nedelje“.
"Najnoviji poziv Tadića da pravosuđe ispita sticanje nepristojnog bogatstva tajkuna i sva kršenja zakona u proteklih dvadeset godina mogao bi biti 'pristojan' ako se smesti u kontekst funkcije predsednika jedne stranke u predizbornim aktivnostima. Ali je nepristojan ako se radi o izjavi predsednika države kome je stalo da institucije rade svoj posao, a vladavina prava bude državni interes", ističe Jelisaveta Vasilić, bivši sudija Vrhovnog suda i advokat.
Neozbiljno ljudi, neozbiljno...
"Zbog toga smatram da ovu izjavu, datu sa nepodnošljivom lakoćom, ne treba ozbiljno shvatiti, jer pravosuđe mora da radi u okviru svojih nadležnosti i po zakonu, a ne po instrukcijama predsednika jedne stranke koji je predsednik države", dodaje ona.
Ona kaže da su "demokratski političari od 2000. godine neprekidno i istrajno podsticali enormno bogaćenje povlašćenih, kao što su činili sve u njihovoj moći da ne raskrste sa ekstraprofiterima iz devedesetih“. Prva šansa da to urade bila je 2001. godine kada je donet zakon o vraćanju ekstraprofita stečenog u periodu devedesetih godina.
"Treba pitati gospodu koji su od 2000. godine vodili Ministarstvo finansija i Poresku upravu šta je bilo sa primenom tog zakona, ko je platio ekstraprofit, da li su sredstva ušla u državnu kasu ili je vršeno "prijateljsko“ oslobađanje od plaćanja, da li su sredstva otišla u partijske kase ili kase sportskih društava kao donacije tajkuna", pita Vasilićeva i dodaje da primena ovog zakona jasno pokazuje da već tada nije bilo političke volje da se državi vrati ono što je oteto devedesetih.
Nesalomiva veza države i tajkuna
Proces privatizacije koji samo je ojačao vezu između tajkuna i države koja je postojala tokom devedesetih, a obnovljena u demokratskom režimu. Savet za borbu protiv korupcije upozoravao je sve vlade od 2001. godine na koruptivnost privatizacionih propisa, kojima su "date velike nadležnosti pojedincima u raspolaganju društvenom svojinom velike vrednosti, bez ikakve kontrole“. Međutim ni jedna vlada od 2000. godine nije želela da donese propise u kojima će biti potpuno eliminisana mogućnost korupcije i sprege između političara i tajkuna.
Naime, u kupovinu preduzeća ili preuzimanje akcija u državnom vlasništvu koje vrede više desetina miliona evra, pojavljivala su se privredna društva čija je imovina ne prelazi hiljade, koja su osnovana nekoliko dana ili meseci pre kupovine, bez finansijskog izveštaja, delatnosti, bankarskih garancija prvoklasnih banaka…
Takav je slučaj preuzimanje akcija Luke Beograd, a kako kaže Vasilićeva, u svim takvim primerima jasno je da se ne radi o investitoru nego o nekom ko pere novac ili dolazi do enormnog bogatstva uz pomoć političara.
Predsednik običan populista
I Vesna Pešić, poslanica, smatra da izjava predsednika Tadića nema neki veći značaj od populističkog. S druge strane, ona smatra da su one neka vrsta šifrovanih poruka upućenih onima kojih se i tiču.
"Ovako date izjave predsednika ne znače ništa. Prvo su bile ofšor kompanije, sada su tajkunski mostovi i preispitivanje legalnosti bogatstva. Svaki dan je nešto novo da to prosto deluje opskurno. Svi znamo da Tadić ima jaku PR službu, pa mnoge njegove izjave liče na stalnu kampanju, ali tako je i sa drugim političarima. Sve ovo najviše podseća na zamazivanje očiju javnosti. Problem je samo što kada se stalno 'puca iz pištolja' sa takvim izjavama, stvara se utisak da nikada neće biti vladavine prava, da nećemo biti jednaki i da ćemo se uvek zadovoljavati izjavama koje treba da nas teše, umesto konkretnim delovanjem institucija. Da li ovakve izjave treba da zamene rad institucija?", pita se Vesna Pešić.
Jelisaveta Vasilić ističe da u okolnostima u kojima se ova država nalazi zahvaljujući lošim potezima demokratske vlasti pravosuđe ne može ništa da uradi da bi prisililo tajkune da se „oduže“ državi.
"Ništa, jer tajkuni ne treba da se odužuju državi, nego država treba konačno da prekine spregu svojih političara sa tajkuna, da prekine finansiranje svojih stranaka od strane tajkuna, da prestane da donosi zakone koji omogućavaju nepristojno bogaćenje, da uspostavi vladavinu prava tako da država konačno dobije efikasan sud sa dovoljnim brojem stručnih sudija", zaključuje Vasilićeva.
