A kada će Srbija postati "dosadna nordijska zemlja"?
Dobrodošli u zemlju u kojoj se radi i gradi! Zemlju u koju investitori samo dolaze, ni ne pitaju koliko košta. Mada, i što bi? Ionako država pola daje! Dobrodošli u zemlju u kojoj živi jedan vredni premijer i jedan lenji narod. Dobrodošli u Srbiju, "zemlju budućnosti".
Nedavno je održan skup "Nordijski inovativni skup u Srbiji", kojem je, naravno, prisustvovao i Aleksandar Vučić. Jer, gde su investicije, tu je i premijer. A baš na tom skupu on je još jednom uvideo kako su to drugi mnogo dobri, a mi, Srbi, pak ne valjamo. Tako je poručio da je dobro što nam dolaze investitori, naročito baš ti iz nordijskih zemalja. Jer, upravo njih karakteriše odgovornost, ozbiljnost i posvećenost u radu. A to je baš ono što nama fali, "strani investitori koji će nam vratiti preduzetnički duh i radne navike, koje smo, eto, mi Srbi izgubili".
Drugim rečima, još jednom je premijer poručio - narode moj, lenj si, mora više da se radi! Samo što, kad god se priča o stranim investitorima i o radnim mestima koja će biti otvorena u Srbiji, niko ne pita: A u kakvim će uslovima ljudi raditi, i za kakvu platu? To se prećutkuje. A kad se, tu i tamo, neko usudi da kaže jasno i glasno kako je raditi kod tih stranaca, opet dođemo do toga kako smo mi, eto, veoma lenj narod, uvek nezadovoljan.
A sećate se kako je onomad premijer poručio da nam toliko dobro ide, da mu je prosto neprijatno? Izgleda da je za ovu priču čuo i finski ambasador u Srbiji, Perti Ikonen, pa se našalio sa premijerom Vučićem da će, ako nastavi ovim tempom, Srbija postati "još jedna dosadna nordijska zemlja". Dobro, možda se on nije našalio, ali onima koji žive u Srbiji, to je zazvučalo samo kao neki crni humor.
Jer, u isto vreme dok se premijer zadovoljno smeškao zbog pohvalnih reči od Finaca, Srbiju je potresla priča o tinejdžeru koji je sebi oduzeo život zbog siromaštva. On nije dobio svoju šansu da preživi u toj naprednoj zemlji. I nije to usamljen slučaj. Tragedija je sve više, a glavni okidač za većinu njih upravo je siramaštvo.
Tako da, daleko smo mi do tog prosperiteta. Koliko god da nam dobro ide, nećemo skoro postati još jedna dosadna nordijska zemlja. Ili, što bi rekao Toma, Not yet, Srbi, not yet!