Srpskim minama na Turke
Iz Sirije su objavljene fotografije srpskih mina kalibra 120 milimetara iz arsenala kurdskih snaga koje trenutno ratuju protiv Islamske države i proturskih islamista.
Navodi se da je reč o minama prooizvedenim u valjevskom Krušiku prošle godine. Pri tom, oružje i municiju su od Kurda zaplenili mudžahedini Zenki grupe koji su postali poznati pre dva meseca kada su u Alepu odsekli glavu 11-godišnjem dečaku i potom objavili video-snimak zločina.
Pokrovitelj Amerika
Kako su se mudžahedini Zenkija pojavili oko Džarabusa gde proturski teroristi vode borbe s Islamskom državom i Kurdima nije poznato. Međutim, prošlog meseca mnoge terorističke grupe izašle su iz dela Alepa koji drže pod kontrolom i to sa oružjem.
Oni su prošli kroz humanitarne koridore koje su otvorili Rusi za civile, a mnogi su na osnovu toga zaključili da je reč o dogovoru Moskve i Ankare prema kom je situacija u Alepu olakšana izlaskom terorista u Tursku koja ih je potom upotrebila za zauzimanje Džarabusa i sprečavanje povezivanja kurdskih teritorija u jedinstvenu enklavu.
Ništa bez Podgorice
OČRP je objavio i da je Saudijska Arabija od Crne Gore kupila oko 250 tona municije i protivtenkovskih sistema jugoslovenske proizvodnje. Navodi se da je posao išao preko vladine firme MDI čiji direktor Zoran Damjanović je rekao da su imali svu potrebnu dokumentaciju.
- To što se potom dešava nije moj problem - rekao je Damjanović.
Piter Vesman iz stokholmskog Instituta za istraživanje problema sveta objašnjava da saudijskoj vojsci nije potrebno oružje starog sovjetskog obrasca. Po međunarodnim normama izvoznici oružja obavezni su da provere da li će ono završiti kod terorista ili drugih snaga koje narušavaju ljudska prava. Međutim, većina izvoznika zadovolji se formalnim proverama.
Fotografije zaplenjenih srpskih mina je na Tviteru prosledio izvor iz Belgije kojeg često citiraju eksperti vašingtonskih instituta, kao i bivši američki diplomata u Damasku i Bejrutu i osnivač Centra za Bliski istok iz Oklahome Džošua Lendis. Taj Centar prosleđuje Vašingtonu dnevne izveštaje o događajima u Siriji.
Međutim, teško da postoji problem za Srbiju pošto je upravo Amerika glavni snabdevač kurdskih snaga opremom, naoružanjem i municijom. SAD podržavaju i invaziju turske vojske i terorista koji idu za njima, pa se dogodilo da oni i Kurdi ratuju međusobno pod američkim pokroviteljstvom.
Valuta nacionalni interes
Srpski premijer Aleksandar Vučić nedavno je na konferenciji za medije izjavio da je "prekrasno što Srbija izvozi oružje, jer je reč o čistom prilivu strane valute".
On je do 2. septembra 2013. bio ministar odbrane, a BIRN i OČPR navode da su došli do poverljive dokumentacije srpskog Ministarstva odbrane i zapisnika sa niza međuresornih sastanaka iz te godine, koja pokazuju da su pojedinci u Ministarstvu odbrane bili zabrinuti da bi isporuke Saudijskoj Arabiji mogle biti preusmerene u Siriju zbog čega su odbili zahtev jednog trgovca oružjem. Godinu i po kasnije ministarstvo je odobrilo isporuke oružja Saudijcima pravdajući to nacionalnim interesima.
Vučić je na konferenciji odgovorio da je u vreme kada je bio ministar odbrane verovatno dobio obaveštajne podatke o mogućoj preprodaji u Siriju.
- Ne pitajte me šta se promenilo. Prošle godine već nisam bio ministar odbrane - rekao je Vučić.
Magacini smrti
Međutim, mine 120 milimetara snimljene su i 12. februara ove godine na drugom, južnom kraju Sirije kod terorista Džabhat Ansar al Dina, koji se snabdevaju preko jordanske granice. Ćirilični natpis ukazivao je na trenutno-fugasne mine 120 milimetara M62P8 kakve proizvodi Krušik.
Takve mine u bivšoj SFRJ proizvodio je i "Slavko Rodić" iz Bugojna. Međutim, uoči rata JNA je izvezla pokretnu opremu, a 1992. Ratno vazduhoplovstvo je bombardovalo fabriku. Slično je pokušalo i Ratno vazduhoplovstvo VRS 1994. kada su američki F-16 oborili pet naših jastrebova, što ukazuje da je neka proizvodnja preživela. Međutim, u katalogu današnjeg Binas D. D.
Bugojno nalaze se samo artiljerijski upaljači, ručne i granate za podcevne bacače od 40 mililimetara. Ali magacini svih jugoslovenskih republika su potencijalni izvor mina 120 milimetara.
Kao što su "Vesti" pisale, izveštaje o izvozu srpskog oružja na Bliski istok nedavno su objavili Balkanska istraživačka mreža (BIRN) i Mreža za istraživanje organizovanog kriminala i korupcije (OČRP), što su preneli ruski mediji. Pri tom, OČRP je definisan kao konzorcijum neprofitnih istraživačkih centara i novinara iz Istočne Evrope i Centralne Azije, a iza maglovite definicije stoji sajt ove organizacije na engleskom i - ruskom jeziku.
U izveštaju ove organizacije tvrde da su balkanske zemlje, Češka i Slovačka, od 2012. godine izvezle 1,2 milijarde dolara vredno oružje i municiju u Saudijsku Arabiju, Jordan, UAE i Tursku "uprkos brojnim dokazima da veliki deo te robe završava u Siriji kod svih".
Iz Niša i Beograda 47 letova
BIRN i OČRP objavili su i listu 68 transportnih letova, od kojih za 50 navode da je potvrđeno da je reč o oružju, dok za ostale sumnjaju da su nosili takav teret.
Od toga je 47 letova zabeleženo iz Srbije. Iz Beograda i Niša se letelo u Saudijsku Arabiju do Džede (blizu je veliki vojni aerodrom), vazduhoplovne baze Princ Sultan kod prestonice Rijada, do Šarure na granici s Jemenom gde traje saudijska invazija i Tabuka nadomak Jordana. Jedan let bio je do jordanske prestonice Aman i pet do Al Dafra vojne baze u UAE koji su se nedavno povukli iz rata u Jemenu.
Na toj listi Srbija je rekorder pošto je iz Slovačke i Bugarske zabeleženo po 10 takvih letova, a iz Češke jedan.
Pri tom, kao izvore BIRN i OČR navode Direktorat za civilno vazduhoplovstvo, aerodromski red letenja, registar kargo saobraćaja, podatke o praćenju letova, procurele ugovore o oružju i krajnjim korisnicima, i izvore iz Kontrole leta.
Krajem prošle godine, u javnosti je procurela informacija da su tri aviona C-17 gloubmaster Američkog vojnog vazduhoplovstva na aerodromu "Konstantin Veliki" u Nišu utovarili mahom municiju za pešadijsko naoružanje "za nepoznatog krajnjeg korisnika". Ovi transporteri su poleteli iz američke baze u Ramštajnu, u jugozapadnoj Nemačkoj, ali je nepoznato gde su se uputili.
Zabeleženo je i da su za Džedu, na primer, iz Srbije leteli ukrajinski antonovi 124, ali je tovar nepoznat.
