Srpski heroj traži ruski pasoš
Dragomir Grujović, penzionisani kapetan Vojske Srbije, revoltiran ponašanjem države Srbije prema herojima rata, zatražio je državljanstvo Ruske Federacije.
Grujović je profesionalnu karijeru započeo u JNA, a proslavio se 1991. godine u Sloveniji, kada je po cenu života odlučio da slovenačkim teritorijalcima ne preda vojno skladište puno goriva i 15-ak vojnika koje je imao pod svojom komandom.
Ovaj herojski čin je doprineo da se rat JNA i Slovenije ekspresno okonča, ali je slovenačko pravosuđe protiv njega podiglo optužnicu i raspisalo poternicu, a suđenje je zakazano za 13. oktobar ove godine.
Deda solunac
- Deda mi je bio solunac i on se borio za neke ideale. Nisam izneverio tradiciju, savest mi je mirna. Žrtvovao sam se za svoju državu braneći to skladište JNA. Nikome nisam pretio, već sam rekao da ukoliko ne diraju, nećemo ni mi njih - kaže Grujović.
Kako ne želi da bude uhapšen samo zato što je poštovao vojsku i državu kojoj je služio, Grujović se obratio Ruskoj Federaciji, smatrajući da će ona znati da ceni njegov patriotizam.
"Ukoliko prihvatite moju molbu da postanem vaš državljanin, obećavam da ću biti odan i služiti novoj otadžbini, Ruskoj Federaciji, isto kao i svojoj Republici Srbiji, za koju sam uvek spreman da dam život", stoji, između ostalog, u pismu ambasadoru Rusije Aleksandru Čepurinu.
- Svaki dan očekujem odgovor iz Ambasade Rusije i verujem da će prihvatiti moj zahtev. To je država koja ceni savesne vojnike i rodoljube. Neću sebi dozvoliti da izgubim slobodu i da ostatak života provedem u nekom od evropskih zatvora kao poslednji bandit - kaže za "Vesti" Dragomir Grujović.
Njegov advokat je prethodno iscrpeo sve pravne mogućnosti, kako u Sloveniji, tako i u Srbiji. Žalba pred sudom u Novom Mestu je odbijena, a još niko mu nije odgovorio iz vlasti Srbije.
- I Hrvati i muslimani i Albanci vode računa o svojima. I to treba da se poštuje. Ali, nije mi jasno zbog čega mi ne poštujemo svoje žive ratnike, već izgleda treba da umreš pa da te proglase za junaka, da te slave svake godine. Da me niko pogrešno ne razume, sebe ne doživljavam nikakvim herojem, već samo čovekom koji je radio svoj posao. Zato i nikada ništa nisam ni tražio od države. Ali, izgleda da u Srbiji ne valja biti dobar i biti patriota, već šljam i ološ, takvi najbolje prolaze - kaže ogorčeno Grujović.
Pročitajte još:
* Čovek od koga je drhtala Slovenija: Odbranio vojno skladište i čast
* Mogao sam Sloveniju dići u vazduh
Optužnica protiv njega prvobitno je podignuta krajem oktobra 1994, a uručena mu je maja prošle godine.
Tereti se da je 29. juna 1991. i u sledećim danima pretio da će skladište sa 7,2 miliona litara goriva dići u vazduh, čime je prestrašio 500-600 stanovnika okolnih sela Puščava, Hrast, Most, Martinja Vas i Bruna Vas. Istovremeno, optužen je i zbog pokušaja ubistva kolege Slovenca, koji je kao komandir skladišta hteo da ga preda u ruke teritorijalnoj odbrani.
Slučaj Tepić
Herojstvo Dragomira Grujovića usledilo je pre onoga što je u Bjelovaru uradio major Milan Tepić. On je čuvao skladište municije i kako bi sprečio da ga hrvatska paravojska osvoji 29. septembra 1991, sebe i skladište je digao u vazduh.
To je objasnio, sada već legendarnom izjavom: "Jedanput ljudi daju riječ, ona ostaje ili se pogazi. Ja sam dao riječ da ću da branim ovu zemlju ako joj bude teško."
Tepić je posthumno odlikovan Ordenom narodnog heroja, a njegovo ime nosi nekoliko ulica u Beogradu, Banjaluci, Istočnom Sarajevu, Nišu, dok je u RS ustanovljen orden "za posebne zasluge u ratu".
