Zemljotres u Srbiji kao sudnji dan
Srbija je zbog loše pripremljenosti na katastrofe i smanjenih kapaciteta u borbi sa zemljotresima i poplavama svrstana u zemlje visokog rizika, pokazuje Svetski izveštaj o riziku udruženja Razvoj pomaže.
Mada je verovatnoća zemljotresa daleko veća u Italiji, a poplava u Holandiji nego na Balkanu, autori izveštaja su, osim prirodne podložnosti Srbije ovim rizicima, ukazali i na problem njene infrastrukture. Ovakva ocena, italijanska katastrofa, kao i podsećanje da je poslednji veći potres u Kraljevu 2010, iako srednje jačine, načinio veliku štetu ponovo su pokrenuli pitanje koliko smo spremni za tu nepredvidivu i opasnu prirodnu pojavu.
Srbija, prema rečima zamenika direktora Republičkog zavoda za seizmologiju Branka Dragičevića, nema velike magnitude, poput italijanskih, ali joj je neophodna preventiva i upravljanje rizicima.
- Najjači zemljotre se kod nas desio se u Lazarevcu 1922, kada je magnituda bila 5,9 stepeni po Rihteru, odnosno devet po Merkaliju, što je tri puta slabiji potres od ovog u Italiji, gledano prema logaritamskoj skali - objašnjava Dragičević za "Vesti", ukazujući da je to maksimum potresa tla koji može da se desi u Srbiji.
Ako želi da upravlja rizicima, država treba ozbiljno da prione na posao - od procene opasnosti do donošenja propisa o izgradnji otpornih objekata, i kako objašnjava naš sagovornik, jačanja svesti stanovništva o opasnosti i unapređenja službi za vanredne situacije u zemlji.
- Seizmološki zavod je, u cilju procene opasnosti, izradio kartu o ugroženosti područja u Srbiji, ali je potrebno da se urade i podaci o ponašanju zemljišta koji za sada ne postoje, kao i o tipovima zgrada i naseljenosti stanovništvom - kaže Dragičević, ukazujući na neophodnost donošenja aseizmičkih propisa za izgradnju otpornih objekata.
Izraženija seizmička aktivnost je, navodi ovaj stručnjak, u centralnom delu Srbije, na području Svilajinca, planine Rudnik, Lazarevca, Mionice, Jagodine i Trstenika i tu je neophodna stručna izgradnja.
Žrtve u kućama iz rimskog doba
- Zemljotresi se javljaju iznenada, na velikom prostoru i imaju ogromnu rušilačku moć, a ne mogu se predvideti, pa je zato neophodno ublažiti njegove posledice. Poslednji potres u Italiji zahvatio je siromašno područje u planinskom delu, gde su objekti još iz rimskog doba ostali kao turistička atrakcija. To su malo naseljena područja, ali se broj ljudi leti udesetostruči. To, starost kuća, mala i opasnija dubina potresa, kao i činjenica da se desio u vreme kada ljudi spavaju uvećali su broj žrtava - objašnjava Branko Dragičević.
- U Srbiji je skoro milion i po objekata građeno nelegalno i ne znamo kakvi su i koliko su bezbedni - ističe naš sagovornik i dodaje da Srbija ima dosta starih objekata, a nema podataka ni kako su građene nove zgrade.
O podizanju svesti, ali ne i sigurnih zgrada, progovorio je i načelnik Sektora za vanredne situacije Ministarstva policije Predrag Marić.
Najjači potresi
Na teritoriji Srbije je, prema arhivi Geološke službe SAD, prvi značajniji zemljotres od 10 stepeni po Merkaliju registrovan 1456. godine, a osim najjačeg u Lazarevcu 1922. (5,9), drugi od 5,7 Rihtera se desio pet godina kasnije.
U Srbiji je 80-ih bilo blizu 30 potresa od 1,3 do 5,8, stepeni po Rihteru, na području Kopaonika, Valjeva, Divčibara, Maljena, Kosmeta, Sjenice, Čačka, Požege, Kraljeva, Užica, Kuršumlije, Prokuplja, Leskovca, Dimitrovgrada... Zemljotres kod Kraljeva, pre šest godina sa 5,3 stepena Rihtera bio jedan od najjačih u proteklih tridesetak godina.
- To što se zemljotres dešava ređe, ne znači da neće i da ljudi shvate da je to rizik kome je i Srbija podložna - rekao je Marić dodajući da deca u školama treba da se uče kako da se sačuvaju, što sada nije slučaj.
Prema kriterijumu šta čovek može da uradi da bi predupredio posledice, Srbija je u grupi zemalja poput Alžira, Jermenije i Gvatemale u kojima postoji "potreba" za delovanjem. Istraživanje Razvoj pomaže pokazuje da je od 171 države, Srbija na ne baš ponosnom 68. mestu, kao i da je na Balkanu gora jedino Albanija, dok su daleko manje rizične BiH, Hrvatska i sve ostale zemlje u okruženju.
Obučeno samo 120 policajaca
- Srbija ima pet regionalnih timova sa oko 120 pripadnika potpuno osposobljenih i specijalno obučenih, zahvaljujući kolegama iz francuske i ruske službe. Timovi su opremljeni neophodnom opremom za zbrinjavanje postradalih u ruševinama i posebno obučenim psima. To su ljudi koji su u stanju da reaguju u slučaju zemljotresa bilo gde u Srbiji i da pruže pomoć u kolegama regionu i te kapacitete nameravamo da proširujemo - rekao je Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije MUP Srbije.
