Srbija međ' džihadistima
Skoro svakog dana u raznim, navodno demokratskim, zemljama Evrope po neki fanatični ludak digne u vazduh, izrešeta ili izbode kasapskim nožem desetine ljudi. Vlade tih država, sve se busajući u grudi od hrabrosti, pozivaju na jedinstvo u borbi protiv terorizma, dok njihovi predsednici, bledi u licu k'o pred duhom, drhtavim glasom izgovaraju osuđujuće floskule. I ništa, do sledećeg napada!
Da li im stvarno stanovnici Evrope veruju da su sposobni da ih ikada više u budućnosti zaštite od pomahnitalih islamista koji su im došli zajedno sa milionima izbeglica iz Avganistana, Sirije i Iraka čije su kuće bombardovali godinama! Da li se stvarno osećaju bezbedno dok im političari obećavaju da ih nikada više evropski državljani, arapskog porekla, neće gaziti kamionima niti drugim prevoznim sredstvima?
A mi, osećamo li se bezbedno dok po glavi motamo upozorenja da su Bosna i samoproglašeno Kosovo baze i rasadnici džihadista? Da li bezbrižnije pratimo decu na školske izlete dok preko Drine upiremo pogled u paradžemate koji odbijaju da se svrstaju u bilo koji institucionalni oblik funkcionisanja i kojima država BiH - ne može ništa! Ledi li nam krvi u žilama saznanje da samo par stotina kilometara daleko od nas regrutni centri najpoznatijih terorističkih organizacija - Islamske države i Al Kaide, u kojima vladaju isti oni koji su tokom rata u bivšoj SFRJ svoju krvoločnost dokazivali slikajući se odsečenim glavama Srba?
Spavamo li mirnije svesni da su se oni koji su kidnapovanim Srbima sa Kosmeta vadili organe i prodavali ih istoj toj Evropi najradije odazivali pozivu da ratuju sa teroristima u Siriji, čineći neverovatna zverstva gde god su stigli. I većina njih, makar oni koji su preživeli, vratila se kući, tu su nam, odmah preko ograde. Neki nisu ni odlazili, poput Hašima Tačija sa kojim predsednik Srbije Tomislav Nikolić često divani po regionalnim skupovima.
I šta mi radimo. Ništa, kao ni Evropljani. Verujemo trućanjima nadležnih da migranti samo prolaze kroz Srbiju i da prema njima treba da se odnosimo humano. Ko od srpskih vlasti može da garantuje da preko graničnih gudura u Srbiji nisu ušli ko zna kakvi teroristi, posebno od kada su nam Vučićevi nalagodavci uvali dvojicu terorista iz zatvora Gvantanamo.
Srpske vlasti nam prodaju maglu, po ugledu na svoje evropske kolege, i ponašaju se kao što se većina 80-ih godina prošlog veka ponašala prema oboljevanju od AIDS-a - to se uvek drugima dešava! Daj Bože da su po ovom pitanju u pravu!
