Pokemoni zamena za ljubav
Vest da je 13-godišnju devojčicu u Beogradu udario automobil dok je lovila pokemone, pokrenula je brojne rasprave o štetnosti igrice koja je zaokupila pažnju i dece i odraslih širom sveta.
Igra Pokemon gou podrazumeva korišćenje GPS mapiranja i kameru na mobilnim telefonima i tabletima pomoću kojih se na stvarnim lokacijama traže virtuelni Pokemon likovi. Srbija nije ostala imuna na ovaj fenomen, već su građani masovno izašli na ulice u potrazi za japanskim crtanim junacima.
Zbog pokemona, u svetu dolazi do saobraćajnih nezgoda, povreda, pa i krivičnih dela. Trener fudbalskog kluba Mančester junajted zabranio je igračima da igraju ovu igricu dva dana uoči utakmice, zbog opasnosti da neće biti maksimalno koncentrisani na terenu.
Poznati beogradski psiholog Žarko Trebješanin kaže da težimo ka tome da virtuelni život nadvlada stvarni.
- Koračamo ka otuđenosti. Hodamo unazad. Uskoro nećemo znati da komuniciramo sa drugim ljudima, nećemo umeti da osećamo u stvarnosti i počećemo da živimo samo u ekranu. Nisu pokemoni doveli do problema, oni su samo još jedan u nizu fenomena koji je zaokupio pažnju ljudi u granicama koje nisu razumne - objašnjava Trebješanin.
On ističe da društvene mreže, tehnologija, pa i ovakve igrice same po sebi imaju i pozitivne strane, ali mi nismo u stanju da održavamo granice preko kojih odlazimo u štetu.
- Umesto potrage za znanjem, prijateljima, ljubavlju krenuli smo u potragu za malim žutim stvorenjima. Nije opasnost samo to da li će se neko povrediti igrajući tu igricu, nego je problem i to što je društvo došlo do toga da takve pojave u velikoj meri zaokupljaju pažnju. Potpuno smo kao civilizacija otupeli - rekao je za "Vesti" Trebješanin.
Spasli hrčke
Osim brojnih nezgoda do kojih je dovela ova igrica u celom svetu, postoje i pozitivne priče. Mladić i devojka u Teksasu, u misiji lova na pokemone u praznom parku, pronašli su napušteni kavez u kome se nalazilo 20 hrčaka i 7 miševa. Oni su stajali na suncu, zatvoreni, gladni i žedni, i verovatno bi umrli od gladi ili toplotnog udara da ih nisu pronašli. Oni su se potrudili se da udome životinje su nazvali po junacima igrice.
Klinički psiholog Vlajko Panović ističe da su u najvećoj opasnosti deca.
- Nije neobična zainteresovanost dece za ovaj fenomen. Roditelji su ti koji moraju ponuditi kvalitetne i zanimljive sadržaje, koji će deci držati pažnju i odvratiti ih od mobilnih telefona u koje gledaju najveći deo svog vremena - rekao je Panović.