Igranka ludih i zbunjenih
Kosovo bi u roku od dve godine trebalo da odredi granice sa Srbijom. Potpisivanjem Sporazuma o integrisanom upravljanju granicom 2011. godine Srbija je bilateralno i pravno priznala granicu sa Kosovom, sledeći korak je potpuno razgraničenje.
Ova izjava ministra inostranih poslova Kosova Envera Hodžaja izazvala je buru negodovanja Srba na celom Kosovu, a posebno na severu. Izjava je izazvala i ozbiljne reakcije i u "pograničnim područjima Srbije", posebno u Novom Pazaru, Raški, Tutinu i Brusu čiji građani su poslovno i na druge načine povezani sa žiteljima Leposavića, Zvečana, Zubinog Potoka i Kosovske Mitrovice.
- Enver Hodžaj se kvalifikovao za najmaštovitijeg političara u regionu, on je ranije javno izražavao želju da reformiše Ujedinjene nacije, a sada je otišao korak dalje i u zanosu izmaštao granicu između Srbije i Kosova. On bi da pravi demarkaciju nečega što postoji samo u njegovoj i glavama onih koje opsedaju slična priviđanja - odgovara Dušan Kozarev, zamenik direktora Kancelarije za KiM Vlade Srbije.
Pročitajte još:
* "Srbija neće iscrtavati granice ka Kosovu"
* Unmik krije teror nad Srbima
* Ubijao Srbe, a sad došao da položi vence na srpske grobove
* Porodice ubijenih Srba ogorčene: Tačijev dolazak je so na ranu
Srbi na severu kažu da, iako nema graničara, "granica već postoji" i da imaju ozbiljnih problema prilikom svakog njenog prelaska, jer je Priština propisala visoke kazne za svakoga ko "ilegalno" pređe "granicu", odnosno ko na Kosovo uđe ili sa Kosova izađe van prelaza Brnjak, Jarinje i Rogozna. Neke žitelje Raške i Novog Pazara, koji su "prečicom" hteli u Lešak i Zubin Potok, policajci KPS-a su pritvarali i pretili oduzimanjem vozila, neki su morali da plate po nekoliko stotina evra.
Slično je prošlo i više žitelja severa koji su "ilegalno" hteli u Brus ili Rašku.
Priče za malu decu
To što naši govore da nema granice priča je za malu decu. Pa i ti isti kada iz Beograda dolaze na Kosovo moraju da traže dozvolu Prištine, a vrlo često iz Prištine im zabrane ulazak - ističe žitelj Leška koji, umesto deset, do svog sela na teritoriji opštine Brus mora zaobilazno, preko Jarinja, da prevali pedeset kilometara.