"Vesti" sa Srbima u Metohiji (1): Starci žrtve nasilja, mladi nemaštine
Starci su žrtve napada, a mladi ekonomije. Ukratko, to je priča Srba u Metohiji. Prvi su već na takav život svikli, kamenice u njima bude inat. Ali tamo gde one ne dobace, efikasno tera nemaština.
Mladi odlaze trbuhom za kruhom, jer je od svih tih davanja Beograda za Kosovo poslednjih 17 godina, ipak izostao jedan od najvažnijih: plan održive ekonomije.
Briselske statistike
Ma šta govorili političari, podaci su neumoljivi. A oni pokazuju da se broj napada na Srbe na Kosovu ne smanjuje, naročito u regionu Peći. Modernim jezikom čak i kosovska policija objašnjava da nije reč o etničkim, već o napadima zarad finansijske koristi, krađama uz koje često ide i fizičko nasilje. Rasprava o motivima možda je zanimljiva za Brisel, ali starcima u Istoku i Klini to ne pravi razliku. Napadnuti su jer su nejaki, slabi, ne mogu da pruže otpor i izvesno kosovska policija neće naći počinioca.
- Tokom 2015. bilo je više od 30 slučajeva napada na staračka domaćinstva. Gađaju ih, maltretiraju, prebijaju na njivi. Nema nedelju dana da se ne desi neko maltretiranje. Bračni par od 75 godina, Živana i Ružu Mazić, svako malo neko gađa kamenjem. Dok su radili u bašti, nedavno su im neki momci ušli u kuhinju, uzeli jaja iz frižidera i polupali. Toliko su se osilili. Bogosav Dabižljević ima isto 75 godina i potpuno je slep. Pet puta su mu upali u kuću, prebili ga, polomili mu rebra, tukli i njegovu suprugu. Jednom su mu čak i podrum zapalili. On i žena su morali da odu, a sada u kući živi jedan lokalni Albanac, da i nju ne bi zapalili. Prošle godine ukradeno je 13 traktora, 15 grla, i da ne računam ostalo - kaže Božidar Šarković, predsednik Privremenog organa Opštine Klina.
A Kosovska policija?
- Uhhhhh, kada biste čuli nekog od komandira, rekli biste pa ovde je sve ok. Oni zauzmu stav, pa ko papagaji ponavljaju: uradićemo sve, angažovaćemo sva sredstva. Ali, nijedan počinilac do sada nije pronađen. Policija dođe, napravi uviđaj, kaže rešićemo i to je poslednji put da ih vidiš. Do sledećeg napada.
Baka Kata Grujić iz Donjeg Petriča jedina je Srpkinja koja se vratila u to selo. Njenu kuću su četiri puta pljačkali, pokrali joj sve kokoške, uništili baštu.
- Znam ko je, a ne smeš da kažeš - priča ozlojeđena 75-godišnja starica, u istoj rečenici dodajući da sigurno ostaje tamo gde je pravila porodicu.
Znaju sve, ali ne smeju da kažu
Mladi pred kojima je tek to životno razdoblje odlaze jer nema posla. Jedini stabilan izvor prihoda su platni spiskovi Republike Srbije, ali zbog uredbe Vlade i kada neko ode u penziju, nije moguće da na to mesto dođe mlađa osoba.
- Ostanak mladih zavisi od zaposlenja. Čovek trbuhom za kruhom ide čak i u Australiju da juri kengure - sleže ramenima Nebojša Vulićević iz sela Vidanje, opštine Klina.
Nezaposlenost je velika, dodaje Šarković, a s druge strane, poljoprivrednici nemaju mogućnost da prodaju svoje proizvode.
- Naša zemlja ovde u Metohiji može da rodi sve, i krompir, i pasulj i crni luk. Povratnici su spremni da rade, ali je problem plasman. Recimo, Opština Klina, Istok i Peć imaju oko 2.000 hektara zemlje pod pšenicom, a Albanci nam diktiraju cenu uvek manju od tržišne. Prošle godine pšenica se plaćala od 17 do 19 centi, a mi smo bili prinuđeni da spustimo na 16. Jedan od razloga je što nemamo gde da je skladištimo. Prošle godine imali smo i oko 30 tona vrganja odličnog kvaliteta, ali ni Srbi ni Albanci nisu hteli da otkupe. Ispred nosa nam prolaze pare koje su mogle značajno da poboljšaju standard Srba - ističe Šarković.
Prazne priče
Uporni i skromni, ali i gurnuti u zapećak, tako sebe opisuju Srbi u Metohiji.
- Srbija nas podržava, ali to nije baš onako kao što se priča - ističe Spasoje Pavlović iz Bijelog Polja u opštini Peć. Objašnjava i da neki od meštana koji su napustili selo ne razmišljaju o posledicama, pa je jedan od najvećih problema prodaja imanja i to za jeftine pare.
Ipak smo i mi Srbi
- Uz socijalna davanja i povratničke pomoći, donacije semena pšenice, kukuruza i veštačkog đubriva porodice nekako preživljavaju. Ne treba nama puno, ali nas pogađa konstantna nepravda. I ono što doživljavamo od Albanaca, ali i što kada stigne humanitarna pomoć ili donacija, to se podeli do Mitrovice. Mi to vidimo kao diskriminaciju. Ipak smo i mi Srbi. I ako stavimo na papir, južno od Ibra ima više Srba nego na severu, u koji su sve oči uprte - ističe Božidar Šarković.
- Nema boljih stvari. Nego, sve nekako unazad - kaže lokalni sveštenik Slobodan Marković.
Od Istoka i Kline, do Peći i Prizrena, u Srba je sve manje i manje. Kako vreme prolazi, ističu mnogi od sagovornika "Vesti" živi se na minimumu i bez zagledanja u budućnost.
- Da budem najiskreniji, da sam ja mlad, ne bih ostao ovde - zaključuje Radojko Savić, iz sela Crkolez, opština Istok. Sela u kojoj je polovina kuća spaljena, ali nikada, pa ni danas imanja i okućnice nisu bile na prodaju.
Zloupotrebe u poljoprivredi
Na sve to, dodaje Šarković, ima i zloupotreba. Subvencije dobijaju i oni koji su imanja prodali.
- Ministarstvo poljoprivrede slobodno može od predstavnika privremenih organa da zatraži da proverimo osobe koje dobijaju poljoprivredne subvencije i sigurno bar 30 odsto nema više pravo na to jer su imanje prodali. Tu je isto reč o ogromnim iznosima - dodaje Šarković.
