Srbija između krune i republike
Pravo na krunu ne mogu mi oduzeti, poručio je prestolonaslednik Aleksandar Drugi Karađorđević nakon nedavnog izveštavanja BBC da u britanskim državnim arhivama nema pisanih dokaza da je tadašnji premijer Velike Britanije Vinston Čerčil naložio da se apartman u londonskom hotelu "Kleridžis", gde je 17. jula 1945. godine rođen jedinac poslednjeg jugoslovenskog kralja Petra Drugog Karađorđevića, na jedan dan proglasi jugoslovenskom teritorijom.
Ne sporeći princu pravo na presto, politički analitičar Dušan Janjić, ipak, smatra da je monarhističko uređenje Srbije prevaziđena prošlost.
- Ali, bio je jedan period poslednje decenije 20. veka kad se pojavila potreba za posrednikom između opozicije i uticajnih međunarodnih krugova. I tada je on došao s formulacijom o krunisanju demokratije. U sadašnjim uslovima bilo bi realno da se, poput bugarskog monarha Simeona, princ Aleksandar Drugi Karađorđević kandiduje za predsednika ili premijera. Možda bi mogao doći na vlast, ali ne i obnoviti monarhiju - smatra Janjić.
Ništa bez parlamenta
Bob Maris, stručnjak za ustav na Londonskom univerzitetskom koledžu, izjavio je za BBC da ne postoji ovlašćenje po kojem premijer ili bilo ko može da makar i privremeno preda teritoriju i da tako nešto zahteva odluku parlamenta.
On ističe da je u Srbiji neophodno "na zakonit način urediti status porodice Karađorđević".
- Treba da se utvrde prava i obaveze princa Aleksandra i to zakonom koji bi se odnosio samo na njega, ali ne i na ostale Karađorđeviće, a koji bi parlament usvojio dvotrećinskom većinom. Da on lobira za Srbiju u svojim monarhističkim, političkim i poslovnim visokim krugovima širom sveta. Da jednom godišnje parlamentu Srbije podnosi izveštaj šta je uradio i da za urađeni posao prima državnu apanažu. Njegovo angažovanje u međunarodnim krugovima bilo bi izuzetno pozitivno za Srbiju, a podiglo bi, takođe, i nivo pameti, obrazovanja, stručnosti i kredibiliteta vrhu države, bez obzira na republikansko uređenje - uveren je Dušan Janjić.
Miljan Premović, izvršni direktor agencije Intelidžens, smatra da bi referendum o obnovi parlamentarne monarhije dao konačni odgovor da li su građani Srbije za monarhiju ili republiku.
- Verujem da bi pošten, fer i demokratski referendum ipak prevagnuo na stranu parlamentarne monarhije. Dosadašnje ankete pokazuju da je više od trećine stanovništva Srbije za tu opciju. Budući da je i oko trećine neopredeljenih, realna je pretpostavka da bi se više od 50 odsto građana Srbije referendumski izjasnilo za povratak krune - kazao je Premović.
Sagovornik "Vesti" kaže da je najmanja podrška monarhiji u Beogradu i kod onih koji rade u budžetskom državnom sektoru.
- Pokazalo se, takođe, da narod pozdravlja i podržava prestolonaslednikov humanitarni rad i stipendiranje talentovanih đaka i studenata. Zameraju mu slabo znanje srpskog jezika, a kao negativnu stranu vide i sukobe unutar porodice Karađorđević u vezi sa nasleđivanjem imovine. Protivnicima monarhije argument je, takođe, bio da bi referendum o tome doveo do novih podela u narodu - kaže Premović.
On ukazuje i da Srbija u ovom trenutku ne zna kuda dugoročno ide na međunarodnom planu.
- Ne znamo ni gde su nam međunarodno priznate granice, niti koliko smo podanici stranih moćnika, te da li smo marionetska ili suverena država. Ako želimo istinski suverenitet i teritorijalni integritet, parlamentarna monarhija je rešenje - smatra Premović.
Nikad nisam dobio britansku krštenicu
Aleksandar Drugi Karađorđević je obelodanio da nikada nije dobio britanski izvod iz knjige rođenih, pošto je "tehnički rođen" u Jugoslaviji.
- Potreba za formalnim proglašenjem sobe 212 u hotelu "Kleridžis" teritorijom Jugoslavije svakako nije postojala jer, kao što je poznato u međunarodnom pravu, kada god bilo koji šef države, sa svojim identitetom, integritetom i imunitetom, boravi u nekom prostoru u tuđoj državi, taj prostor automatski stiče svojstvo eksteritorijalnosti. Isti slučaj je i sa ambasadama i diplomatskim predstavništvima. Takođe, u Ustavu Srbije, kao i u Ustavu Kraljevine Jugoslavije, ne postoji član kojim bi se tražilo da onaj ko polaže prava na tron mora biti rođen na teritoriji države. Od nemačke okupacije kralj Petar i kraljica Aleksandra živeli su u Londonu. Želeli su da njihovo prvo dete i, kako su verovali, budući kralj bude rođen u zemlji kojom će vladati. Čerčil je ponudio da delić Londona proglasi jugoslovenskom teritorijom - objasnio je srpskim medijima Aleksandar Drugi.
Istražujući priču da je britanski premijer Vinston Čerčil ponudio da delić Londona bude proglašen jugoslovenskom teritorijom kako bi princ bio rođen u svojoj domovini, BBC je utvrdio da za to nema nikakvog dokaza, odluke parlamenta, nekog zvaničnog memoranduma ili makar novinskog članka. Takvog dokaza nema, navodno, ni među milionima digitalizovanih dokumenata iz Čerčilove arhive, kao ni u Nacionalnoj arhivi.
Da li podržavate obnovu parlamentarne monarhije u Srbiji*
39,7 odsto podržava
32,3 odsto je protiv
28 odsto nema stav
* Istraživanje agencije Intelidžens urađeno u 16 gradova, bez Kosmeta
Jedini dokument iz 1945. u kojem se pominje Jugoslavija i hotel "Kleridžis" je pismo britanskom ministarstvu spoljnih poslova od 23. jula u kojem se obaveštava da je kraljica Aleksandra rodila sina, ali se dogovor Čerčila i kralja Petra ne pominje. Dogovor se ne pominje ni u Hansardu, službenom zapisniku debata u britanskom parlamentu, ni u Čerčilovoj biografiji koju je napisao Martin Gilbert, ni u dnevnicima privatnog sekretara britanskog kralja Džordža Šestog, koji je zatim bio kum jugoslovenskom princu.
