Najzad realno: Volovi popularniji od fudbalera

Negde u sumrak, 30. avgusta, najsrećni čovek na planeti bio je 35-godišnji Zlatiborac Milojko - Mile Udovičić. To je, zapravo, Mile priznao nakon što su on i njegovi volovi pobedili u izvlačenju trupca na vlaci, finalnoj disciplini petog seoskog višeboja održanog u zlatiborskom selu Jablanica u prisustvu većeg broja gledalaca nego što ih se u proseku skuplja na dve trećine prvoligaških fudbalskih stadiona u Srbiji.

Nije lako izboriti se sa volovima

 

- Umreću od sreće! Dajte mi pivo, dajte mi rakije, dajte mi nešto! - vapio je Mile pošto su Baljo i Jablan, pod gazdinom komandom, za četiri minuta i 19 sekundi uz jednu uzbrdicu dugu tridesetak metara izvukli trupac od 1,7 kubika, težak skoro dve tone, i proglašeni za šampione.
 

U isto vreme, sva tuga sveta spustila se na lice Milorada Andžića iz prekograničnog sela Štrpci. Njegovi 20 tovara teški volovi bili su sporiji za samo dve sekunde od Milovih.
 

- Šta da vam kažem... Muka mi je. Sve me boli - jadao se Milorad.

Rakija umesto kvote: Ljupče u kladionici

 

Svetsko prvenstvo

Izvlačenje trupca na vlaci nije samo obična takmičarska disciplina i borba za simboličnu novčanu nagradu u najvećem selu u Srbiji, već nešto daleko više. Pobeda u ovoj drevnoj zlatiborskoj rabadžijskoj veštini je stvar prestiža. Što je za trubače prva truba u Guči, ili što je za fudbalera titula prvaka, to je za rabadžije zapadne Srbije prvo mesto u Jablanici, a mnogi ga zovu svetski šampionat rabadžija.

Više od 3.000 ljudi željnih dobre, stare zabave, spustilo se u nedelju u jablaničku kotlinu. Dole ih je čakalo mnogo šta, počev od table sa natpisom "lovačko društvo časti, da se brk omasti, sa gulašom od divljači", pa do šatre i pevačice koja je za raju na privremenom radu u okolini Linca često pevala "Austrijo, u teb' nema lada, i moj dragi ode iznenada".

Gubitnik za dve sekunde: Milorad Andžić

 

- Dobro nam došli i prvo se poslužite šta vam je volja, onda radite šta vam je volja: imate takmičenje pevačkih grupa, imate folklor, pa takmičenje u spremanju jela i, naravno, deset disciplina višeboja. Sve je džabe, osim muzike i pića pod šatrom! Srećno i uživajte! - bio je sav pozdravni govor Vukomana Božanića, predsednika Turističke organizacije "Jablanica" koja je, na osnovu svega što se moglo videti, čuti i doživeti na ovoj etno-turističkoj manifestaciji, zaslužila čistu desetku.

Skok uvis iz mesta, penjanje uz banderu i struganje dubećom testerom samo su neke od disciplina koje su privukle desetine takmičara iz okolnih sela. Istina, navijalo se malo drugačije nego na stadionima!
 

- Ajde, Jovo, penji se, popenjem ti se na svaju - čulo se pored osam metara visoke bandere na koju bi se takmičari, poput mački, peli za desetak sekundi.

Rabadžija šampion: Milojko - Mile Udovičić

 

- Znaš šta bi naš Jova uradio Japancima na onim njihovim igrama?! Kakav nindža, pa proglasili bi ga odmah za cara! - takođe se čulo pored bandere.
 

A onda su pevačica ispod šatre i društvo na radu u Austriji nadjačali sve komentare pored bandere i obližnjeg skakališta u vis.
 

- Nije mene zaj.. Drina, već je mene ubila daljina - pevali su Lazo Komarica i njegovi Pribojci.
 

- Više od 10 godina radim u Austriji. Došao sam na svadbu u rodni Priboj, pa malo skoknuo pod šatru. Ovde je život, u Austriji je muka. Radi se naporno, crnči... Ajmo u kolo, poskočio je kršni Lazo i poveo kolo ispred šatre.

Kladionica na brdu

Na bregu je jedan Zlatiborac organizovao svojevrsnu kladionicu: ko uplati pola evra i pogodi koliko je težak njegov magarac Ljupče dobija balon od pet litara rakije. Tipovalo je više od 300 kladioničara, gazda je stavio 150 evra u džep a dobitniku dao balonče.
Malo kasnije saznalo se da je dobitnik prvi komšija gazde magarca. Ali, niko se nije bunio.
 

- Nije ovde niko nikoga prevario, ovde su samo seljaci iz zlatiborskih sela pokušali da nešto poruče kladioničarima. Naravno, nisu svi kladioničari Ljupče, ali ima ih - čulo se u blizini zlatiborske kladionice.
 

Malo niže Milorad Andžić, rabadžija iz Štrbaca, pričao je kako sa svojim volovima godišnje iz šume izvuče po 10.000 kubika građe.
 

- Radim sa volovima više od pola veka. Promenio sam 500 pari volova. Promenio sam, bogme, i stotinak žena - hvalio se Milorad, nevoljno priznajući da danas jedino voli volove.
 

- Zlo je vreme danas za rabadžiluk. Ubiše nas granice. Džaba posao, kad ne možeš više volovima preko granice kao nekad. Treba mi više dozvola za volove da pređu preko granice, nego za mene - žalio se Milorad, pre nego što su on i rabadžije Radojica Bakić, Milija Bakić, Željko Savić, Božidar Bakić, Milojko Udovičić i Budiša Didanović zajedno sa volovima stali na crtu, ispred ogromnog borovog trupca.
 

- Nekad je samo u Jablanici bilo po stotinu rabadžija i stotinu pari volova, a danas ih je ostalo svega dvadesetak. Međutim, ne želimo da zamre ovaj vekovni zanat od koga su ljudi izdržavali porodice i školovali decu - reče Vukoman Božanić.
I, još je nešto bilo zanimljivo u jablaničkoj kotlini. Svuda naokolo lila je kiša, duvao vetar, bilo nevreme. Jedino su se iznad Jablanice povukli oblaci.