Evropa ipak laže: Kosmet uslov za ulazak Srbije u EU!
I pored višegodišnjih priča koje Evropa i srpske vlasti serviraju Srbima - kako priznanje Kosmeta nije uslov za ulazak u EU, sasvim je izvesno suprotno - da će rešavanje konačnog statusa Kosmeta biti uslov za nastavak evropskih integracija Srbije.
To je nedvosmisleno potvrdio Stiven Vodsford britanski ambasador u Beogradu, a sa njim se slažu i sagovornici “Blica nedelje“, evropski i američki političari, profesori i eksperti.
- Srpska pretpostavka da zemlja može da razdvoji svoj evropski put od kosovskog pitanja nije realna! Brisel ne može i neće da prihvati Srbiju kao punopravnu članicu dok god ne bude nađeno rešenje za njene odnose sa Prištinom. Onog momenta kada bi Srbija postala punopravna članica, EU bi izgubila najveće adute za uslovljavanje - kaže Franc Lotar Altman nemački balkanolog i politikolog i dodaje:
- Još gore je što bi Srbija kao punopravna članica mogla da stavi veto na odluke o budućnosti Kosmeta, što EU nikako ne bi mogla da prihvati. Kosmet ne može zauvek da ostane van EU ako sve druge zemlje Zapadnog Balkana postanu članice - kaže Franc Lotar Altman, podvlačeći da 22 članice EU koje su priznale Kosmet neće opozvati svoje odluke samo da bi Srbiji omogućili članstvo.
Kacin: Dobri odnosi Beograda i Prištine prioritet- Što se tiče odnosa Beograda i Prištine, svi zvaničnici EU šalju jednu te istu poruku: dobri odnosi Beograda i Prištine moraju biti uspostavljeni, nezavisno od pitanja statusa. Situacija na severu Kosova, uvođenje vladavine prava, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, ekonomska saradnja između Srbije i Kosova moraju biti teme o kojima će se sa punom posvećenošću i sa uspehom voditi dijalog. Bez stabilnih i prijateljskih odnosa, neće biti značajnijeg napretka ka EU. |
Poruka odlazećeg britanskog ambasadora Stivena Vodsforda srpskim zvaničnicima da insistiranje na novim pregovorima o statusu Kosmeta ne bi bilo dobra ideja jer niko u Evropi ne želi da gubi vreme na to, došla je kao hladan tuš u trenutku kada Srbija polaže ogromne nada u savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti.
Plan zvaničnog Beograda je bio da se nakon mišljenja suda u Hagu, za koje veruju da će biti u korist Srbije, ponovo sedne za sto i nađe rešenje koje će učiniti obe stane podjednako nezadovoljnim.
Međutim, Obrad Kesić, politički analitičar iz Vašingtona, smatra da mišljenje suda neće puno promeniti aktuelnu situaciju kao i da pregovori koji bi usledili nemaju velikog izgleda da budu uspešni.
SAD: Mi smo jači, a vi se ne pravite pametni
- Sama presuda neće imati širi i ozbiljniji efekat jer su očekivanja Brisela, Beograda i Vašingtona daleka i različita. SAD očekuju da će Srbija posle mišljenja suda težiti ka normalizaciji odnosa i prihvatanju činjenice da je Priština nezavisna. Naravno, SAD ne očekuje i formalno priznanje, ali svakako da Beograd prestane sa aktivnostima koje dovode u pitanje nezavisnost - kaže Kesić.
Iako ni u samoj EU nema jedinstvenog stava po pitanju Kosmeta, Kesić smatra da će i one članice koje su neopredeljene ili protiv nezavisnosti Kosova ubrzo shvatali da je neka vrsta nezavisnost jedino rešenje.
Podela, podela!
Iako se ne može predvideti kako će se razrešiti kosmetsko pitanje, činjenica je da za sada nema puno opcija na stolu. Iako zvanični Beograd ne želi javno da kaže da razmišlja o podeli, sagovornici “Blica nedelje“ smatraju da je to gotovo očigledno. Problem je jedino što takvo rešenje u ovom trenutku ne podržavaju ni EU ni SAD.
Podela Kosmeta na albanski i srpski deo odavno je postojala kao opcija o kojoj se nikada ozbiljnije nije razgovaralo. Sredinom prošle godine podelu je predložio i bivši američki ambasador u Beogradu Vilijam Montgomeri. Kako je rekao za “Blic nedelje“ insistiranje međunarodne zajednice na tome da Kosmet postane multietničko društvo pokazalo se kao nemoguća misija.
- Puni resursi međunarodne zajednice, i finansijski i personalni, primenjuju se 11 godina na Kosmetu, a nismo se približili ispunjenju cilja. Ogroman broj izbeglica se nije vratio, interakcija između etničkih grupa je mala, obe zajednice su disfunkcionalne i zato stvaraju nestabilnost ne samo unutar svojih granica, već i u regionu. Zato je podela jedino rešenje - rekao je Montgomeri.
Budući da bi bilo veoma teško da se administracija SAD ubedi da pristane na ovakvo rešenje, Montgomeri smatra da bi inicijativa morala da potekne iz EU.
Hajde da probamo uniju
Drugi način da se na najmanje bolan način reši kosmetsko pitanje predložio je nemački profesor Franc Lotar Altman. Po njegovom mišljenju, normalizacija odnosa između Beograda i Prištine, na kojoj insistiraju EU i SAD, zahteva puno kreativnosti i inventivnosti.
- Rešenje bi mogla da bude neka vrsta unije, model sličan onom koji je postojao između Srbije i Crne Gore u periodu od 2003. do 2006. neka vrsta formalne, labave zajednice ili konfederacije koja postoji uglavnom na papiru. Države bi mogle da imaju različitu valutu, poreski sistem, ministarstva inostranih poslova (kao Crna Gora), a da opet predstavljaju neku vrstu entiteta - objašnjava Altman.
On je mišljenja da je Evropa revoltirana nefleksibilnošću zemalja zapadnog Balkana po pitanju rešavanja međusobnih problema neophodnih za nastavak integracija i da je to velikim delom razlog zbog koga dalje proširenje dovodi u pitanje.
- Ovo se odnosi i na Kosmet i na BiH i zbog takve situacije čak bi se moglo dogoditi da Albanija postane članica EU pre nego Srbija - zaključuje Altman.
