Narod će platiti milijardu evra
Privredni sud u Zaječaru usvojio je plan reorganizacije četiri preduzeća u sastavu Rudarsko-topioničarskog basena Bor, saopštila je ta kompanija, čime će RTB-u biti otpisano gotovo milijardu evra duga od oko 1,2 milijarde koliko taj posrnuli gigant duguje! Ostatak duga je reprogramiran. To je i najveći otpis duga u istoriji srpske privrede, a pretpostavlja se da je to poslednji pokušaj države da rastereti kompaniju pred pokušaj privatizacije.
U program restrukturiranja duga uključeni su Matično preduzeće, Rudnik bakra Bor, Rudnik bakra Majdanpek i Topionice i rafinacije. Otpisom duga je sprečen i izvesni bankrot, odnosno stečaj RTB-a.
- Ovo je istorijski trenutak za RTB Bor koji se dešava jednom ili nijednom u životu. Hvala Vladi Srbije što je svojim propisima omogućila da iz restrukturiranja kao novo, jedinstveno državno preduzeće - rekao je generalni direktor RTB-a Blagoje Spaskovski.
On je istakao da je od 1,2 milijarde evra duga, 900 miliona nastalo pre 2000. godine i da RTB nije u stanju da vrati dugove iz prošlog veka i to mora jasno da se kaže.
Plaćamo neisporučeni bakar
U 900 miliona evra starog duga ubraja se i onaj koji je vezan za isporuku bakra, odnosno povraćaj bakra koji se nikada nije desio, iz osamdesetih, tako da RTB Bor grčkom Mitilineosu i londonskoj Standard banci duguje 9.000 tona bakra. U to vreme cena "crvenog metala" bila je 1.400 dolara za tonu, a danas tona vredi 4.700 dolara.
- Može i mora da vrati oko 350 miliona evra kreditnog zaduženja za novu topionicu i kupovinu rudarske opreme - kazao je Spaskovski.
Istina je da je dug u stvari nastajao od 1969. do 2008. godine, a skoro polovina otpada na Londonski i Pariski klub poverilaca, odnosno države i banke poverioce.
- Dugoročni krediti za investicije iz Pariskog i Londonskog kluba poverilaca u iznosu 408 miliona evra bili su krediti za opremu i postrojenja koja danas više nisu u funkciji, kao uostalom ni rudnik za čije potrebe je kredit uziman. Borski kop ne radi već 20 godina - dodao je Spaskovski.
Međutim, ne dele svi entuzijazam vlade. Naprotiv, stručnjaci poput Stojana Stamenkovića sa Ekonomskog instituta sumnjaju da država može da izdrži RTB na svojim leđima dok su cene bakra takve kakve jesu na tržištu.
- Taj plan nije ništa drugo nego jedno veliko subvencioniranje i otpisivanje oko 1,2 milijarde evra duga, koji je uglavnom u državnim institucijama. Drugim rečima, mi koji smo poreski obveznici ćemo to morati progutati - upozorava ekonomista Milan Kovačević.
Cena tone bakra je 4.700 dolara po toni. Da bi rudnik mogao da bude isplativ cena mora da dostigne 5.700 dolara. U tome bi trebalo tražiti i objašnjenje zašto privatizacije rudnika i nisu uspevale.
