Srbija posle Bregzita (5): Budućnost puna neizvesnosti
Dakle, bi referendum na kojem je Britanija, neznatnom većinom glasova svojih građana, odlučila na napusti Evropsku uniju.
Ali, to je samo rezultat jednog referenduma. Na osnovu njega, britanska vlada tek treba da odluči da li će pokrenuti proceduru primene, i kada, famoznog člana 50 Lisabonskog ugovora, za koji, u vreme potpisivanja, verovatno niko nije stvarno verovao da će ikada biti primenjen.
A onda, ako se vlada i reši na to, njenu odluku, kako se sada ističe, treba da potvrdi parlament!
I šta sad? Da li to znači da se odgađanjem odluke dobija u vremenu da bi se našao izlaz iz (neželjenog!) ćorsokaka? Neizvesnost i dalje traje.
Umirujuće izjave i praktični potresi
Bez obzira na buduće korake Londona, sada je glavno pitanje kakve bi bile ekonomske posledice Bregzita? Odgovor nam nudi ekonomski analitičar u opširnom tekstu u beogradskom "Nedeljniku":
Ljudi teško mogu da pretpostave šta Bregzit znači za budućnost. Veličina šoka ostaje nepoznanica - izjavio je Stiven Barov, šef jedne od vodećih banaka u Londonu. Njegove reči dobro odslikavaju viđenje trenutne postbregzitovske situacije.
Duga bitka za rokove
Vlada premijera u ostavci Dejvida Kamerona pokušava da uspori izlazak iz EU, ali se tome protive lideri tri najveće ekonomije Evrozone. Oni smatraju da svako odlaganje povećava tržišne turbulencije.
Kameron insistira da je pokretanje famoznog člana 50, izlazak UK iz EU, stvar budućeg premijera, koji bi trebalo da bude izabran tek u septembru, a Brisel smatra da se to mora uraditi što pre.
Ministar finansija UK, u pokušaju od umiri tržišta, kaže da britanska ekonomija "ima snagu da se suoči s budućnošću" i da "niko ne želi da Britanija okrene leđa Evropi, niti ostatku sveta".
Slični, umirujući, tonovi došli su i od guvernera Banke Engleske.
Trgovina je ključ
Ali, i samo ono što se usled Bregzita dogodilo sa funtom, koja je zabeležila "najveći istorijski pad", a da se ne govori o potresima i gubicima na berzama ili "smanjenom interesovanju" investitora, dovoljno ukazuje da perspektive nikako nisu svetle.
Za London je sada glavno pitanje na kakvom dogovoru će se zasnivati budući trgovinski odnosi, odnosno - pod kakvim uslovima će britanska roba moći da ulazi na jedinstveno evropsko tržište.
Gubitak vodeće pozicije
Pad poslovnog poverenja i porast neizvesnosti čini recesiju skoro izvesnom za Ujedinjeno Kraljevstvo, ali čini sumornijim i ekonomske perspektive evrozone i SAD. Na duže staze, nije mala mogućnost da London ne zadrži poziciju međunarodnog poslovnog centra i da Velika Britanija postane relativno izolovano ostrvo, sa manjim značajem u globalnoj ekonomiji.
Po projekcijama britanskog Trezora, što je već 25. juna odbio da potvrdi ministar finansija, britanska ekonomija doživeće znatan pad, znatno će se smanjiti poreski prihodi, a pola miliona ljudi ostaće bez posla.
"Kanadski model" bi sadašnje punopravno članstvo i "specijalni sporazum" sveo na sporazum o slobodnoj trgovini, kakav sa EU ima i Srbija, mada verovatno ipak "na višem nivou", budući da obe strane pripadaju Svetskoj trgovinskoj organizaciji, što nije slučaj sa Srbijom.
Spremni da plate cenu suvereniteta
Na osnovu iskustava u Evropi i Severnoj Americi, odnosno u okviru zona EU i NAFTA, može se zaključiti da garancija pristupa tržištu ima veliki uticaj na podsticanje dugoročnih investicija.
Ukidanje takve vrste sigurnosti tokom vremena narušava trgovinu, čak i ako ne postoji bilo kakav trgovinski sukob, a rezultat će biti da će Britanija postati manje interesantna za investitore.
Čini se izvesnim da će Bregzit ekonomski oštetiti Britance, ali je verovatno da su oni i bili spremni na tu cena - upravo da bi stekli pravo da sami upravljaju imigracijom i više suvereniteta.
Nemoguć uslov za slobodan ulaz
U igru budućih odnosa Britanija-EU mogao bi biti uključen i "norveški model" - da se Britaniji otvori slobodan ulaz u evropski ekonomski prostor, pod uslovom da primenjuju "skoro sve propise EU".
Međutim, upravo su ti propisi doveli do referenduma - želja da se uspostavi kontrola nad emigracijom. A "norveški model" to ne omogućava!
Finansijska tržišta
Naravno, biće negativnih posledica i po ekonomiju evrozone, ali izvesno mnogo manje nego za britansku privredu. Ipak, britanska ekonomija je razvijena, a poslednjih godina u bržem rastu nego u evrozoni. Istina, izgubiti deo tržišta EU, ali se to neće desiti preko noći.
U kratkom roku, ne manjem od dve godine, britanski proizvodi će bez problema, konkretno bez carinjenja, biti isporučivani na Kontinent, dok će se neposredni efekti Bregzita osećati gotovo u potpunosti na finansijskim tržištima, što se uveliko i dešava.
Praktično - pobuna protiv establišmenta
Bregzit je prvorazredni politički šok u samoj Britaniji, možda odmah iza famoznih štrajkova rudara sedamdesetih i osamdesetih godina. Bregzit je tek drugi čisto britanski događaj koji može imati globalni ekonomski uticaj. Prvi je bio rat posle nacionalizacije Sueckog kanala, 1956.
Ono što smo videli praktično je pobuna protiv establišmenta koji je promovisao globalizaciju, nisko oporezivanje, liberalizaciju trgovine i evropsku političku integraciju. Eventualni globalni efekti zavisiće od toga da li to ostaje samo britanski politički preokret, to jest da li će EU biti uzdrmana, i još šire, da li će "glasanje protiv" postati globalni politički fenomen. Recimo da u SAD pobedi Tramp!
Nema sumnje da će Bregzit oslabiti one snage u EU koje favorizuju veće integracije, a Nemačka će biti još dominantnija.
