Pritiskom do kompromisa

Enigma da li je Srbija prihvatila tri uslova Hrvatske kako bi konačno dala zeleno svetlo za otvaranje pregovaračkih poglavlja 23 i 24 sa Evropskom unijom, produbljena je oprečnim izjavama zvaničnika dve zemlje. Dok Zagreb tvrdi da su u pregovaračku poziciju ugrađeni njegovi zahtevi, Beograd to izričito negira.

Reuters

Traži ratnu odštetu: Miro Kovač

Hrvatski šef diplomatije Miro Kovač kaže da je uspeo da ugradi sve važno za vladavinu prava što se tiče pravosuđa.

- Traži se od Srbije da primenjuje pravni okvir koji se tiče manjinskih prava, a očekujemo i saradnju pri rešavanju sudbine nestalih. Srbija mora da osigura za žrtve pristup pravdi i pravosuđu bez diskriminacije, što po evropskim i međunarodnim standardima znači i pravo na odštetu - rekao je Kovač.

U okvirima EU zakona

Osvrnuvši se na prevashodni hrvatski uslov da Srbija izmeni zakon i ukine regionalnu nadležnost suda za ratne zločine, Aleksandar Popov je ukazao da Beograd nije izašao iz opštevažećih pravnih okvira.
- Srbija je samo tu univerzalnu praksu, koje se drži EU, svela na regionalnu. Da nije, ne bi Srbima sa hrvatskim državljanstvom bilo suđeno za ratna dešavanja na Ovčari - pojasnio je naš sagovornik.

Ministar pravde Srbije Nikola Selaković to je negirao. Neki srpski mediji preneli su iz Pariza "poverljiva" saznanja o tome kako je Angela Merkel izvršila pritisak na šefa hrvatske diplomatije insistirajući na tome da Zagreb prestane sa uslovljavanjima srpskom puta u EU.

U ovom zamešeteljstvu, obe strane se drže izrečenog, pa nema predstavnika vlasti od koga bi se zvanično mogao čuti koji detalj više. Prema saznanjima "Vesti" iz izvora na Konferenciji o Zapadnom Balkanu, obe izjave donekle su unutarpolitičke prirode. Naš sagovornik kaže uz ogroman pritisak na Zagreb, u Akcionom planu nema ničeg novog, već je kompromis tražen usmenim putem.

Da Srbija nije uradila sve što je potrebno za otvaranje poglavlja, kako kaže Aleksandar Popov iz Igmanske inicijative, EU ih ne bi zvanično najavljivala.

- Deluje da sada Hrvatska traži alibi, jer je posle tri meseca zatezanja i uslovljavanja prihvatila da Srbija ide dalje. Mislim da je tu bilo i velikog pritiska iz EU na Zagreb da prekine taj cirkus - tumači Popov za "Vesti".

Važan je napredak

- Možemo biti zadovoljni što su poglavlja otvorena, a da se ništa nije desilo u smislu novog uslovljavanja. Lepo je što smo napredovali, a Srbija dobila ono što je zaslužila - tumači Aleksandra Joksimović.

Hrvatskoj je, dodaje on, u interesu da pokrene pitanje njene manjine, a blokadom kakvoj su tamošnje vlasti pribegavale ne dobijaju ništa.

Aleksandra Joksimović, bivša zamenica šefa diplomatije Gorana Svilanovića ističe da nisu bitni detalji događaja, već suština da se Srbija našla u ranoj fazi puta koji će omogućiti vladavinu prava, slobodu govora, borbu protiv kriminala i korupcije...

- Proces usklađivanja sa zakonodavstvom EU ima rokove usvajanja i provedbe zakona. Treba se okrenuti reformama koje su dugo bile u senci političkih procesa - kazala je ona za "Vesti".