Ofanziva na srpsku istoriju
Trend menjanja naziva ulica i podizanja spomenika Kurti i Murti, pa i onima za koje se u Srbiji do juče nije znalo, nastavlja se nesmanjenim ritmom. Poslednja u nizu problematičnih namera je prošlonedeljna odluka Skupštine opštine Bujanovac da se Karađorđev trg u ovom gradu preimenuje u Skenderbegov trg. Jonus Musliju, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca i prvi čovek lokalnog parlamenta u Bujanovcu, najavio je da će tražiti da Skenderbeg dobije spomenik i u Nišu!
- Tražiću da se i u Nišu podigne spomenik Skenderbegu bez obzira što tamo nema Albanaca, jer je ovaj junak 3. novembra 1443. godine, sa 300 konjanika, spasao Srbe u Nišu od otomanskog osvajača. On, dakle, nije spasavao samo Albance već i Srbe - rekao je Musliju, a prenose "Bujanovačke vesti".
U Srbiji, i dalje podeljenoj po nacionalnim šavovima, ovakva preimenovanja se ne posmatraju blagonaklono, jer većinsko srpsko stanovništvo sa gorčinom gleda na trend da se njihovi istorijski junaci brišu iz adresara, a toponime u matici preuzimaju ličnosti manjeg ili spornog značaja. Otud ne čudi što su za promenu imena Karađorđevog trga u Skenderbegov glasala 22 odbornika albanske nacionalnosti, dok je 19 srpskih odbornika bilo protiv. Istini na volju, istorija ne stavlja Skenderbega u koš spornih ličnosti sa stanovišta njegovog značaja za hrišćansku raju u vreme Otomanske imperije. To, uostalom, pokazuje i podatak da se i u srpskoj prestonici nalazi ulica s njegovim imenom.
Otkazao poslušnost Turcima
Pozivajući se na zapise Dubrovčanina Andrije Kačića, Bruno Lovrić u "Istoriji Niša" piše da je u borbama kod Niša 1443. Skenderbegova predaja srpskoj vojsci imala presudan značaj.
- Tajno je javio Sibinjanin Janku da će mu predati sultanovu vojsku. Tokom bitke, Skenderbeg je napustio tursku vojsku i počeo da beži. To je izazvalo veliku pometnju u turskim redovima koja je i omogućila da hrišćanska vojska odnese pobedu nad Turcima - zapisao je Kačić.
Posle ove odluke, dotadašnji turski vazal Skenderbeg se vratio u Albaniju i u narednih 25 godina vodio žestoke borbe protiv Osmanlija.
Bez jasnih merila, uz neretko falsifikovanje istorije i sa jedinom primisli da se izvuče neka materijalna korist ili zadovolji poslovni ili politički partner, kao da su postale zvezde vodilje u sveopštem trendu preimenovanja ulica i trgova i podizanju novih spomenika. Ako se tome dodaju i odluke nacionalnih manjina koje Srbi doživljavaju kao provokaciju, poput nedavne inicijative Ramuša Haradinaja da se povodom Vidovdana i Albancima podigne spomenik na Kosovu polju, haos je potpun, a revizija istorije Balkana opšte mesto.
Šok u ovdašnjoj javnosti priređivale su sve vlasti na ovu temu, pa i ona Demokratske stranke koju je personifikovao bivši predsednik Srbije Boris Tadić. Na Tašmajdanu, jednom od centralnih prestoničkih parkova, 2012. godine postavljen je ogroman spomenik Gajdaru Alijevu za kojeg je do tada malo koji Beograđanin uopšte čuo! Iako prvog predsednika nezavisne države Azerbejdžana deo njegovih sunarodnika doživljava kao diktatora koji je gušio slobode i ljudska prava, to srpskim vlastima nije smetalo da mu obezbedi prostor za spomenik. Razlog? Azerbejdžan je sa dva miliona evra finansirao rekonstrukciju pomenutog parka.
Skenderbeg bio Srbin?
Pravo ime Skenderbega bilo je Đurađ Kastriot. Potiče iz poznate porodice Kastriot koja, prema britanskom istoričaru Edvardu Gibonu, vodi poreklo od starog srpskog bratstva Branilovića (Branila) iz Zete. Njegov otac Jovan zvao se princem Epira, a majka Vojislava vodi poreklo iz porodice Tribalda koji su došli iz oblasti današnje Makedonije. Prvi istorijski dokumenti u kojem se Skenderbeg, još kao Đurađ, pominje, pisani su ćirilicom na srpskom jeziku. U pitanju su povelja iz 1426. godine kojom njegov otac Jovan daruje Hilandaru prihod od dva sela u Makedoniji - Rostuša i Trebište.
Nedavno je odlučeno i da se Osnovna škola "Rastko Nemanjić Sava", koja je ime dobila po prvom srpskom arhiepiskopu i prosvetitelju, promeni ime u OŠ "Halif bin Zajed el Nahjan", po predsedniku Ujedinjenih Arapskih Emirata! Odluku su izglasali odbornici Skupštine Novog Pazara u znak zahvalnosti Emiratima zbog donacije od više od sedam miliona evra, od koje su izgrađeni škola, obdanište i dijagnostički centar u tom mestu. Da ne bude zabune, to nije odluka iza koje stoji samo većinsko bošnjačko stanovništvo ovog grada, već i stav koji je podržao i predsednik srpske vlade Aleksandar Vučić.
A Sveti Sava? Njegovo ime će poneti omalena škola u selu Deževa, tek da istorijske zasluge i ponižavajuće političke trgovine budu u jednom paketu.
