Daće Sveti Vid da i mi progledamo!
Život i opstanak srpskog naroda nekako su skoncentrisani oko Vidovdana, praznika koji slavimo 28. juna i za koji i dalje verujemo da "otvara oči". Vekovima smo tog paganskog boga praznovali kao jedino "svevideće božanstvo", verujući u njegovu moć, pa smo i sve prekretnice i sudbinu vezali za ovaj dan, klešući istoriju i gradeći kolektivni identitet i svest koji su nas i doveli ovde gde smo sada. Danas ga, doduše, slavimo sve tiše, trudeći se da nacionalnim svetkovinama ne uvredimo zapadne patrone domaće političke elite, koja ne želi i ne sme da 28. juna bude na Gazimestanu, ali joj ne smeta da 4. jula bude u američkoj Ambasadi.
Na današnji dan pre 627 godina izgubili smo važnu bitku za slobodu na Kosovom polju, posle koje je Srbija pala pod osmanlijsku vlast. Izgubili smo cara Lazara i srpsko carstvo na zemlji, ali kako tvrde knjige, dobili carstvo nebesko, mitologiju koja je Srbe koliko-toliko očuvala kroz smutna vremena. Vidovdan je u biće srpskog naroda urezan i kao početak borbe za oslobođenje od Austrougarske, kada Gavrilo Princip upuca Ferdinanda, što je bio oficijelni razlog za otpočinjanje Prvog svetskog rata. Tri godine od okončanja tog rata kralj Aleksandar Karađorđević doneo je Vidovdanski ustav, prvi Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Bolje da smo se za "gole žice" uhvatili.
Vidovdan smo u novijoj istoriji vezali i uz govor bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića na Gazimestanu 1989, kojim je Srbima na Kosmetu obećao da "niko ne sme da ih bije", ali i uz njegovo izručenje Hagu baš na taj praznik 12 godina kasnije. Posle toga počelo je ropstvo Srbije američkim i evropskim interesima i zahtevima kojih se, kako stvari stoje i kako eufemistički objasni mandatar za sastav vlade Aleksandar Vučić, još dugo nećemo osloboditi. Skupo nas je koštao Milošević (ratovi, sankcije, nemaština, beda, očaj), ali će nam Vučić izaći na nos.
Takođe, o Vidovdanu su nas 1990. godine Hrvati izbacili kao konstitutivan narod iz svog Ustava, posle čega je, pet godina kasnije, usledilo proterivanje nekoliko stotina hiljada Srba iz te države. Ni njihove tiranije se do danas nismo rešili i sad nas uslovljaju oko ulaska u famoznu Evropsku uniju, iz koje pre nekoliko dana ode Velika Britanija, jedna od najjačih država, a druge još jače, poput Norveške ili Švajcarske, u nju ne nameravaju ni da privire. Nama je jedini spas da se EU sama raspadne što pre, čemu se nadam, jer evrofanatizam ima da nas zbriše k'o napalm bomba.
S obzirom da smo ove godine Vidovdan obeležili skromno - liturgijom u manastiru Gračanica koju je obezbeđivala policija samoproglašenog Kosova, a kojoj je prisustvovalo nekoliko činovničića srpske tehničke Vlade, ostaje nam da se pitao da li je taj Sveti Vid baš toliko "svevideći". A ako jeste, neka pogleda malo i na Srbe!
