Nema posla za heroja iz Raške
U Raškoj svi poznaju Blagoja Radenovića, heroja male varoši podno Kopaonika i, kako mnogi ističu, čoveka sa dva srca, uvek spremnog da rizikuje sopstveni život da bi pomogao ljudima u nevolji. Kao takvom, mnogi su mu samoinicijativno obećavali posao, ali niko do sada obećanje nije ispunio.
Šira javnost u Srbiji za Blagoja je čula u junu prošle godine kada je u mestu Brvenik, u vreme velikih kiša i poplava, iz nabujalog Ibra od sigurne smrti otrgao 15-godišnjeg dečaka Vladimira Vilimonovića.
Mnogi, pa i naš list, pisali su tada o toj drami, o Blagojevoj petnaestominutnoj borbi na život ili smrt, o neverovatnoj hrabrosti i upornosti ovog Raščanina, o njegovoj "pobedi" nad podivljalom rekom i o spasavanju jednog mladog života. Pre toga, sudbina je htela da Blagoje, rizikujući svoj život, iz Ibra spase još jednog desetogodišnjeg dečaka.
Ponosimo se našim herojem, odužiće se Raška svom hrabrom sugrađaninu, zaposlićemo Blagoja koji deset godina ne radi, malo je takvih ljudi ne samo u Raški već u Srbiji.
Ovakve poruke skoro svakodnevno slali su čelnici opštine Raška koji su u Blagoju lično obećali - posao.
Oštetio pluća
Boreći se za spas već polumrtvog Vladimira, Blagoje je više puta morao da, po mulju, na dnu nabujale reke, traži nesrećnog mladića. Pluća su mu "pucala", nekoliko puta izlazio je po vazduh i ponovo se vraćao na dno, sve dok nije izvukao i dečaka. Uspeo je i da ga reanimira i spase ga sigurne smrti. Ova "borba" oštetila je i njegova pluća, ali Blagoje se ne žali, mogao bi, kaže, još da radi. |
- Nisam ništa tražio, sami su obećavali... Prevarili su me, u međuvremenu se moja situacija dodatno pogoršala i bukvalno sam ostao bez hleba i bez mogućnosti da prehranjujem porodicu.
U Raškoj nema posla, radio bih bilo šta, prao ulice, kopao... I Bog me je zaboravio, zdravlje mi popušta, počinjem da gubim svaku nadu - kaže Blagoje.
Ovaj hrabri Raščanin zna da opština nema mnogo mogućnosti za upošljavanje novih ljudi, ali isto tako zna da se u poslednjih nekoliko meseci u opštinskim službama i javnim preduzećima zaposlilo na desetine novih radnika od kojih je većina u mnogo boljoj materijalnoj situaciji od njegove.
Kao i u drugim srpskim sredinama, posao se i u Raškoj dobija po rodbinskoj i stranačkoj liniji, a za Blagojeve zasluge niko mnogo ne haje.
- Bez obzira na sve što doživljavam, ponovo bih, makar me to i života koštalo, bez razmišljanja skočio u nabujali Ibar da spasavam nečiji život. Takav sam, tako sam vaspitan, bez obzira na to što se u mojoj situaciji dobro nije vratilo dobrom, ja verujem da treba činiti dobra dela - naglašava ovaj pošteni i plemeniti Raščanin.
