Mira o trošku građana u svim bibliotekama?
Svake godine javnost u Srbiji se uzbuni zbog neke knjige koju stručna komisija Ministarstva za kulturu predloži bibliotekama za otkup. Ovoga puta prašina se digla zbog toga što bi se kao deo standardne ponude korisnicima biblioteka širom Srbije moglo naći delo Mirjane Marković, udovice nekadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića.
Njena knjiga "Bilo je to ovako", svojevrsna memorijska građa, našla se na listi naslova koju je komisija predložila za otkup u 2016. godini. Mirjana Marković, podsećamo, nalazi se na poternici, a nije dostupna srpskim istražnim organima, jer se već 15 godina nalazi u Rusiji, gde je u međuvremenu dobila azil.
Više od optužnice zbog urgiranja da dadilja njene dece dobije državni stan, Markovićeva je u Srbiji ostala upamćena po zlu, mada formalno nije obavljala nijednu državnu funkciju. Dovodili su je u vezu i sa likvidacijama političkih neistomišljenika, pa sve do toga da stoji iza ubistva novinara Slavka Ćuruvije.
Pare nisu male
Ni pare koje država izdvaja svake godine za otkup knjiga nisu male, pa je nezadovoljstvo izdavača tim razumljivije. Ove godine, nezvanično saznajemo, planirano je 80 miliona dinara, što je značajno umanjenje u odnosu na 2014. i prošlu godinu, kada je potrošeno 120, odnosno 100 miliona dinara.
Ostao je u praksi i stari, dvostepeni princip odabira koji podrazumeva da presudnu reč o tome šta će se naći novo na policama 178 biblioteka širom Srbije daju same biblioteke, praveći konačni izbor sa liste koju im je dostavila komisija.
Otud ne čudi ogorčenost dela javnosti zbog toga što će se pare poreskih obveznika trošiti i na kupovinu njene knjige koja je, po mnogim ocenama, svojevrsno pranje vlastite biografije.
- Nisam za to da se zabranjuju knjige, ali njena je gomila laži i apsolutno đubre - komentariše za "Vesti" Milan Vlajčić, novinar i kritičar.
Vlajčić je prošle godine bio predsednik Komisije za otkup knjiga i, kako sam priznaje, laknulo mu je što više nije njen deo.
- Deo članova komisije tera jednu radikalnu nacionalističku struju, a za troje novih nikada nisam ni čuo - primećuje on.
Lake odluke za lako štivo
Prošle godine bilo je povika na spisak naslova za otkup, jer su sa njega izostala pojedina ozbiljna dela iz humanističkih nauka, a uvrštena laka štiva sa estrade, poput pisanija Suzane Mančić ili Marije Šerifović.
- To je bila naša greška, bio sam nadglasan, ali knjiga Suzane Mančić je majčino mleko prema knjizi Mirjane Marković. Njena knjiga nikome neće naškoditi, dok u slučaju Miloševićeve supruge, ako čitalac poveruje u 20 odsto onoga što je ona napisala, nadrljali smo - kaže Vlajčić.
Na prozivku zbog Mirjane Marković, ovogodišnji predsednik komisije, istoričar Miloš Ković, poziva se na procenu da je njena knjiga "istorijski izvor o određenom dobu".
- Ovo ne podrazumeva da vi sad podržavate ovu ili onu političku opciju, već uverenje da bi istoričar i svako koga zanima svakako pročitao memoarsku građu učesnika u ovim događajima - objasnio je Ković za "Blic".
Na ovakvo objašnjenje, reditelj Janko Baljak se upitao da li to znači da bi država ubuduće mogla da otkupljuje i knjige ubice Zorana Đinđića, kao svojevrsno "svedočanstvo vremena".
