Srbija bez sudske vlasti

Slobodan Šoškić, novoizabrani predsednik Advokatske komore Beograda, ocenio je reizbor nosilaca pravosudnih procesa kao veliku blamažu pred međunarodnom i domaćom javnošću s katastrofalnim posledicama po zemlju.

- Srbija je takoreći ostala bez jedne grane vlasti i verujem da će aktuelna vladajuća garnitura izbeći da i drugi put napravi skandal u reformama. Otvoriće četvoro očiju, ne samo zbog Evropske unije koja vrši pritisak da se poprave pogreške, već i što želi da izbegne rizik da im novi skandal dodatno snizi rejting u biračkom telu - kaže Šoškić za "Vesti".

Koji su najveći promašaji u tom procesu?
- Sam reizbor, ali i procena koliko sudija treba Srbiji. Takođe i to što Visoki savet sudstva kao glavni organ u tom procesu nije konstituisan po Ustavu i zakonu, pa je radio u krnjem sastavu bez predstavnika profesure i s nelegalno izabranim članom koji predstavlja advokate. Takvo telo problematične legalnosti i legitimnosti donosi odluke.

Pretvoreni smo u putujući cirkus

Da li je proces reizbora, pa popravni ispit skup za Srbiju?
- Nemam podatke, ali pretpostavljam da jeste jer je reč o eksperimentu reformi, kakve na ovaj način do sada nigde nisu rađene. Ne treba zaboraviti da je sa 140 sudova Srbija svedena na 40, pa su sudije, stranke i advokati pretvorni u putujući cirkus, a ukidanjem sudova u mnogim mestima izvršena ubistvena deurbanizacija zemlje.

Srpska napredna stranka je zatražila smenu ministarke pravde Snežane Malović i predsednice Vrhovnog kasacionog suda Nate Mesarović.
- Naravno, ne može se raditi sa kompromitovanim ljudima u Vrhovnom savetu sudstva. Ako bi instrumentalizacija od strane vlasti delom mogla i da se oprosti ministarki pravde zbog godina i nedovoljne prakse, za Natu Mesarević kao iskusnu ženu se može reći da je svesno pristala na to.

Ne treba zaboraviti ni sivu eminenciju čitavog procesa, poslanika Demokratske stranke i predsednika parlamentarnog odbora Boška Ristića u nezakonitom radu.

Ipak, među sudijama je bilo i loših?
- Da, ali to je moglo drugačije da se reši i da oni koji ne rade dobro budu razrešeni u hodu, čišćenjem jednog po jednog, a ne da se priča o podacima iz policije kako su se neki bavili prljavim poslovima, poput "poslovne pratnje", odnosno prostitucije. Ako su i imali takva saznanja, zašto ih nisu elegantno smenili, a ne ovako ogoljenom dominacijom izvršne nad sudskom vlašću i reformama okrenutim naglavačke.

Zašto je sve urađeno naopako?
- Mislim da je vlast htela da iskoristi te reforme za uticaj na nezavisnu granu vlasti i da je stvori zavisnom od sebe. Nezavisni sud može da pogodi svakog, pa i političare i ministre, koji uglavnom državu shvataju kao lični i materijalni profit i neograničenu moć. Naum je očito bio da "milošću" zaduže sudije koje su izabrali i da im budu zahvalni kada padnu s vlasti i zažmure ako ih neko bude tužio za nezakonite radnje.

Omalovažavanje boli

Pričali ste sa nekim neizabranim sudijama. Šta ih najviše boli?
- Najviše ih je zabolelo što su omalovaženi, a ne znaju šta su loše uradili. Nisu dobili obrazloženje, a Vrhovni savet sudstva im nije pružio priliku da se izjasne o kriterijumima za izbor, dostojnosti, stručnosti i obučenosti. Ja ne kažem da ima onih koji ne zaslužuju da se nazovu sudijom, ali ne smeju se ljudi tako diskvalifikovati.