Jurnjava za krijumčarima nafte
U ludoj vožnji po Dunavu novim carinskim čamcem od 330 konjskih snaga, pri brzini od 60 kilometara na sat, beogradski novinari dobili su ekskluzivnu priliku da bar na dva-tri sata dožive holivudsku akciju u trci s krijumčarima nafte.
Godišnjica carinske službe Srbije obeležena je vrlo simbolično. Uz hrpu podataka o brojnim zaplenama droge, oružja, pravog i lažnog novca, javnosti je omogućeno da zaviri u svet carinika i doživi atmosferu jednog njihovog radnog dana.
O tome kako izgleda voziti se novim carinskim čamcem po uzburkanoj reci, upad na brod radi carinskog pregleda, pronalaženje skrivenih barži za šverc nafte, možda najbolje govore reči samog direktora Uprave carina Srbije Predraga Petronijevića.
- Ljudi, ovo je stvarno fantastično, pogrešićete ako ne probate!
I probali smo. Popeli smo se na moćan čamac, s posebnim aluminijumskim dnom, koji za sat vremena vožnje proguta oko 40 litara goriva i može da razvije brzinu od 75 kilometara na sat. S neizostavnim pojasevima za spasavanje, držeći se za ogradu broda, s pomoćnikom direktora Aleksandrom Vulovićem kroz huk motora i vode razgovarali smo o lovu na krijumčare.
- Šverc nafte preko Dunava godinama je vrlo unosan posao. Krijumčari nabavljaju naftu u Rumuniji za pola evra, a ovde njena tržišna vrednost iznosi oko jedan evro po litru. Pa vi vidite kakva je to zarada! Carina se godinama u saradnji sa rečnom policijom vrlo uspešno bori protiv rečnog kriminala, a sada je s ovim novim čamcem sve mnogo lakše.
Njega koristimo isključivo za Dunav, a mali za ostale reke i jezera u Srbiji - kaže Vulović.
Ribari cinkare
Svašta radimo, samo da ih uhvatimo! - kaže Velja praveći još jedan oproštajni zaokret pri punoj brzini. |
Novi čamac ide takvom brzinom da je praktično nemoguće pobeći mu, pa brodovi na Dunavu, ni domaći, ni strani, to ne pokušavaju. Vulović, međutim, kaže da za hvatanje švercera brzina čamca i nije toliko bitna, koliko saradnja s ostalim državnim ustanovama, prvenstveno policijom i vojskom.
- S rečnom policijom imamo izuzetnu saradnju, tako da uglavnom zajedno radimo. Moram da napomenem da su kod kontrole vodenih puteva stvari prilično komplikovane. To ne izgleda tako da mi krstarimo rekom, pa upadamo na svaki brod.
Moraju se poštovati međunarodni propisi kod zaustavljanja i provere brodova, a kod svake dojave o eventualnom švercu, pre nego što se krene u akciju, moramo da obavimo analizu rizika - kaže Vulović.
To smo imali prilike da vidimo. Upad na brod i carinska kontrola, sve pomalo liči na dobru akciju iz američkog filma. A onda još jedna mahnita vožnja od zemunskog keja do Batajnice, u leglo švercera...
U rukavcu čamci, njih desetak, ukotvljeni jedan do drugog. U svakom po desetak kanti, ovog puta praznih. Preko puta u šiblju koje se nadvija nad rekom, barže. Izgledaju zarđalo i napušteno.
- Sve su, samo nisu napuštene. Eto, vidite da znamo gde su oni. To su švercerski čamci. Čamcima dovezu barže pune nafte, a onda je presipaju u one kante i razvoze.
Problem je to što znamo gde su i čije su, a ne možemo im ništa jer sada na njima nema robe - kaže pomalo ogorčeno Aleksandar Vulović dok ostavljamo krijumčare da zvirkaju kroz grmlje, čekajući da nam vide leđa.
Stiže nova oprema
|