Lopovi kolju ovce u toru
Kome šteta, tome i sramota kaže se u srcu Šumadije, pa kad se seljak nađe na meti lopova, on obično ćuti i pogne glavu, jer u koga u selu da uperi prst, ovoga ili onoga, a da se ne osramoti.
Dok je policajac Zvonko Stević slavio sa kolegama u Kragujevcu odlazak u penziju, na roditeljskom imanju u selu Velike Pčelice odvijala se drama u toru. Lopovi su u gluvo doba noći naoružani oštrim nožem upali u tor, malo odvojen od kuće, i zaklali ovna i najbolju ovcu odmah pored tora i nestali sa plenom u nepoznatom pravcu. Ujutro je domaćin Radašin Stević, koji se spremao za odlazak u bolnicu da mu ugrade pejsmejker, imao šta da vidi.
Pseća himna
Mužjak kangala može dostići visinu od skoro metar. Po jednoj legendi kangal Šerkanim Ben pobio je u toku jedne godine više vukova nego svi turski lovci zajedno za godinu dana. Šerkanimu je posvećena jedna pesma, koja je kasnije postala himna Kinološkog saveza Truske.
- Kuku, sine, poklaše nam ovce - zavapio je opljačkani starac sinu Zvonku na telefon. Pre dva meseca ukrali su mu dva šilježeta, a sad ovna i najdeblju ovcu.
A najlakše je krasti na srpskom selu. Šteta od 200 evra u očima zakona je mala, a za seljaka ogromna. Zvonko Stević se sprema da traktorom ode do njive i pobaca đubre na kukuruz. Otac Radašin je tek stigao iz bolnice, pa je sin preuzeo seoske poslove.
- Na selu uglavnom žive starci, koji su nemoćni da se odbrane. Problem je što se mi više bavimo bezbednošću gradskih ulica, a na selu je stoka na izvolte. U Šumadiji je tor obično malo udaljen od kuće, pa je lopovima posao olakšan. Muči me i to kako oni kradu, upadaju hajdučki, sa nožem na tuđe imanje i kolju na licu mesta. Neko je tipovao Radašinov tor, znao je da mene nema, a lopov dobro poznaje stoku, mora da uhvati ovna, da ga zakolje, mora da ima mesarsku veštinu i verovatno posle preprodaje meso. Ovan ima najviše mesa jer je težak od 80 do 100 kila - objašnjava Zvonko.
Uvukao se strah
U selo često zalaze i nepoznati ljudi koji šišaju ovce ili kupuju vunu od seljaka, pa nije teško odabrati čija je stoka ponajbolja ili gde je najlakše ukrasti. Tako se nedavno jedan seljak uortačio sa komšijom i kupili umatičenog ovna, a lopovi ga jedne noći zaklali u štali i podneli. Samo papiri za ovna čije se poreklo zna koštaju 250 evra, a verovatno je završio na nečijoj slavskoj trpezi.
- Strah je zavladao u narodu od ovih modernih hajduka. Kazane za rakiju i bakrače odavno su pokrali seljacima, a sad su na red stigle ovce. One ne dreče i najlakše ih je zaklati i strpati u gepek.
Zvonko se u međuvremenu pobrinuo da zaštiti imanje od krađe. Dobio je na poklon od kolege kangala, turskog ovčarskog psa.
- Upoznajte moj sistem odbrane i zaštite, to je ženka Fani, kako joj deca dadoše ime, ona je odsad zadužena za čuvanje ovaca - pokazuje Zvonko tromesečnu kerušu Fani.
Kangale zovu džinovima među psima, a ne prezaju da se bore i sa vukovima. U Šumadiji je teško sresti vuka, ali lopova ima i previše, pa će turski ovčar imati gde da oštri zube.
Pelješe sirotinju
Ovo je osmi put za godinu i po dana da su ovde i u okolnim selima ukrali seljacima ovce. One su omiljeni plen, a kradu se i drva, najčešće stradaju zabrani ljudi koji žive u Kragujevcu. Stradavaju često i srndaći i srne, kao i akumulatori i gorivo sa traktora. Otkad je kriza oterala veći deo stanovništva Srbije u bedu, niko više ne preza od obraza.
Ispred seoske prodavnice okupilo se šest seljaka na popodnevnom predahu. Dve oglasne table izlepljene su samo umrlicama, pa dok ispijaju pivo, nazdrave i za dušu pokojnika koji ih gledaju preko ramena.
- Nema više živih, to što vidiš ovde ti je sve - dobacuje jedan i pali cigaru.
Kažu da im je svega preko glave, a najviše lopova koji su poslednjih godina počeli da pelješe sirotinju.
Razbojnička slava
Petkana Jevtić ima 73 godine i sa Petrom je 47 godina u braku. Njih dvoje žive sami, imaju jednu kravu i nekoliko kokošaka. Ovce ne drže jer je Petar slab na nogama, kaže fali mu od svega pomalo, malo snaga, malo srce, a i noge ga više ne drže.
- Obično kradu pred slavu. Uzmu po dva jagnjeta i stave u gepek. Kradu oni koji su dokoni, obesni, neće da rade po ovoj vrućini - objašnjava Petkana.
- Mojoj ujni ukrali jagnje, došli na procenu i kažu da je to sitna krađa. Državi je to sitno, a mojoj ujni, koja ima 70 godina, jagnje je velika imovina - priča jedan preko ramena.
Zoran Matović je opelješen do daske pre desetak dana i kaže da nije ni išao u policiju, jer se ne isplati:
- Radim po ceo dan da preživim. Idem u drva, utovarim četiri kamiona dnevno, vučem, sečem po ceo dan. Imam ovu staru peglicu da se prevezem do posla. Peglica neregistrovana pa je vozim samo po orašačkom putu, i ostavim je ja pored puta i odem u drva. Vratim se u devet uveče, a lopovi pokvarili staklo i izvadili radio. Ja da upalim kola, a ono nema kontakta. Imam šta da vidim, ukrali i akumulator. Ma, ako ti ovde u selu zanoće kola, nećeš ni školjku više da nađeš!
Hektari za starce
Selo Velike Pčelice je udaljeno 15 kilometara od Kragujevca, a staro je dva i po veka. Po veličini je drugo na teritoriji Kragujevca a poznato je po tri manastira: Denkovac, Sarinac i Raletinac, koji su sagrađeni posle Kosovskog boja. Selo po poslednjem popisu ima 673 stanovnika, a meštani kažu da ih danas nema više od 500. Ovde uglavnom žive starci, pa je prosečna starost 2011. godine bila 55 godina. Pošto je selo veliko, danas na jednog seljaka dođe skoro pet hektara zemlje.
