Šešelj vraća Filareta
Sveti arhijerejski sabor danas ulazi u drugu nedelju rada, naverovatnije razmatranjem molbe svrgnutog vladke Filareta Mićića da ga vrate na tron u Eparhiji mileševskoj. Saboru je stiglo više zahteva kojima se traži Filaretov povratak, kako iz Eparhije mileševske tako i od Islamske zajednice tog dela Srbije.
Ali, s obzirom na odnos snaga u crkvenoj skupštini, te da se struja okupljena oko mitropolita Amfilhoija žestoko protivi, povratak je neizvestan, osim ako patrijarh ne preseče u Filaretovu korist. Jer, treba imati u vidu i da je Mićić dugogodišnji prjatelj sa Vojislavom Šešeljem, koji je na velika vrata ponovo ušao u visoku državnu politiku Srbije, a Crkva itekako vodi računa o svojim pozicijama u vrhu države, smatra verski analitičar Draško Đenović.
Na pitanje zašto bi se mitropolit Amfilohije protivio Filaretovom povratku u Mileševu, Đenović kaže :
- Zato što želi da delove te eparhije u Crnoj Gori stavi pod svoju kapu - priča on.
- Nije nepoznato da je prošle godine Filaret pre nego što će biti svrgnut odlikovao Šešelja crkvenim ordenom, a Šešelj se tek bio vratio iz Haga, njegova stranka bila vanparlamentarna. E, taj orden je kod nekih u vrhu SPC tad bio argument više da se razvlasti Filaret, jer mu sinodska komisija nije pronašla nikakve ni dogmatske ni kanonske greške, osim administrativnih propusta. A da se " Vlasi ne dosete" da je Šešelj bio glavni uzrok Filaretovog svrgnuća, nakon prošlogodišnjeg Sabora i Amfilohije je odlikovao čelnika Srpske radikalne stranke - ocenio je Đenović.
Bosanska crkva uzaludan posao
- Postoje indicije da Jevića forsira međunarodni predstavnik u Bosni i Hercegovini Valentin Incko, jer je on već jednom lobirao kod srpskog patrijarha da vladika Hrizostom iz bihaćko-petrovačke pređe u zvorničko-tuzlansku eparhiju nakon umirovljenja vladike Vasilija Kačavende. Ako je Inckov cilj da uz pomoć vladike Hrizostoma cepanjem postojećih stvori novu -Dobojsku eparhiju, a zatim sve srpske eparhije u Republici Srpskoj i Federaciji BIH stavi pod okrilje nekakve Bosanske pravoslavne crkvu kako bi se i time ojačala celovitost Bosne i Hercegovine, a raslabila Republika Srpska, Inckovo lobiranje je uzaludno. Jević na to pristati nemože, kao što pre njega za tu, inače staru ideju međunarodnog protektorata i međurligijskog veća u BIH, nisu hteli da čuju ni danas počivši mitropolit dabrobosanski Nikolaj Mrđa ni penzionisani vladika Kačavenda, niti aktuelni banjalučki episkop Jefrem Milutinović - pojašnjavaju u saborskim krugovima.
Zbog mileševskog Filareta, niškog Jovana Purića, kao i drugih unatrašnjih crkvenih pitanja, napominje jedan od učesnika crkvene skupštine, prošle nedelje saborske sednice su povremeno bile na ivici incidenta. Uprkos neslaganjma, očekuje se da će do kraja Sabora, čije bi zasedanje trebalo da bude završeno do srede, atmosera među episkopima ući u mirnije vode. Za razliku od burnih prethodnih dana kada je moglo da se desi da ovogodišnje zasedanje najvišeg zakonodavnog tela Srpske pravoslavne crkve napuste mitropolit Amfilohije Radović i episkopi Grigorije Durić, Teodosije Šibalić i Joanikije Mićović.
- Pomenuta četvorica vladika su insistirali da svaki ponaosob, ima po dva glasa prilikom odlučivanja, jer pored svojih privremeno upravljaju još po jednom upražnjenom eparhijom. Ostali episkopi su bili protiv. U oštroj debati i naelektrisanoj atmosferi iznosili smo argumente da takva praksa nikad nije postojala u SPC. Češljali i zapisnike sa ranijih saborskih zasedanja koji su to potvrdili. Upozoravali smo da bi, po Amfilohijevoj logici, patrijarh trebalo da uvek ima tri, a trenutno čak četiri glasa: jedan zato što je patrijarh, drugi pošto je arhiepiskop pećki, treći jer je mitroplit beogradsko-karlovački i četrvti glas zato što trenutno administrira i Eparhijom kanadskom. Amfilohije, Joanikije, Grigorije i Teodosije ipak nisu odstupili. Mitroplit crnogorsko-primorski je uz pretnju da će napustiti zasedanje ljutito izašao sa Sabora. Incidentom je uspeo da umilostivi braću po Hristu. Napravljen je presedan i ova četvorica vladika sad imaju ukupno osam glasova prilikom donošenja saborskih odluka - ispričali su nam neki episkopi.
Dobre šale nikad dosta
Patrijarh Irinej je javno nastojao da opravda vladičanski luksuzni vozni park rečima da to nije njihova lična imovina već eparhija kojima upravljaju. Poglavar SPC je, ipak, pre nego što su vladike počele da mu raportiraju o materijalnom stanju u svojim episkopijama, rekao braći po Hristu: " Nadam se da su vam finansije isto toliko dobre, koliko i vaši automobili. A sad da vidimo izveštaje", preneo nam je jedan od vladika. Zanimljivo je i pitanje iz saborski kuloara: " Mi episkopi se ustoličenjem 'venčavamo' doživotno sa svojom eparhijom, a Sabor nas od nje 'razvodi'. Ako sad Filareta vratimo u Mileševu hoćemo li ga ponovo ustoličavati?"
Podsećanja radi, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije pored Cetinja, privremeno stoluje i u Buenos-ajerskoj eparhiji do izbora stalnog episkopa. Vladika zahumsko-hercegovački Grigorije je i privremeni administrator upražnjenje Mitropolije dabrobosanske. Episkop budimljansko-nikšićki Joanikije trenutno upravlja i Eparhijom mileševskom, a vladika Teodosije pored svoje Eparhije raško-prizrenske privremeno vodi i Eparhiju nišku.
Kada je reč o kadrovskim rokadama u vrhu SPC, kažu naši sagovornici, "najverovatnije je da će vladika Hrizostom Jević postati mitropolit dabrobosanski sa sedištem u Sarajevu, a da će Jevićev nalednik na tronu u Bijeljini biti vladika Longin Krčo iz Čikaga. Kandidat za Sarajevo je i vladika istočnoamerički Mitrofan Kodić, ali on se uz australijskog episkopa Irineja Dobrievića pominje i kao naslednik svrgnutog kanadskog vladike Georgija Đokića, dok je vladika zahumsko-hercegovački Grigorije Durić viđen za Longinovog naslednika u Americi.
Purić nije hteo u Kruševac
- Episkopu Jovanu Puriću nema povratka na tron u Nišu. Saborska odluka zvanično još nije doneta ali mu je to nedvosmisleno stavljeno do znanja. Nezvanično, on sada ima opciju da bude na pomoći ostarelom episkopu šabačkom pošto ga je pozvao vladika Lavrentije Trifunović iako iz zdravstvenih razloga ne učestvuje u radu Sabora. Pošto se ovoj ideji Lavrentijevi sveštenici oštro protive najverovatnija opcija je da se Purić trajno vrati u manastir Ostrog, u Crnoj Gori, gde je ranije bio iguman.Ili da ga mitrpoplit Amfilohije iduće godine predloži sa stalnog episkopa u Latinskoj Americi, ako Purić pristane. Jer, svojevremeno kad je bio izbor episkopa za Niš i za novu eparhiju u Kruševcu, vladika Jovan je radije prihvatio da nasledi sadašnjeg patrijarha na tronu episkopa niškog nego da se prihvati novoosnovane eparhije, mada su mu neki episkopi sugerisali da je bolji Kruševac, jer će ga u Nišu pod lupom upoređivati sa patrijarhom Irinejom i pratiti svaki njegov korak. Međutim, pitanje je koliko bi opstao i u Kruševcu, pošto su se iz te eparhije, (koja je formirana od delova niške, šumadijske i žičke episkopije), neki sveštenici uveliko žalili patrijarhu na nadležnog vladiku Davida Perovića, te da je patrijarh stao u zaštitu svojih nekadašnjih paroha.
Mada Sveti arhijerejski sabor zaseda iza zatvorenih vrata, neke informacije i tračevi ipak procure, a da bi se do njih došlo, kako su se uverili ne smo novinari, već i pojedini klirici iz niže jerarhije, potrebno se zateći u pravo vreme na pravom mestu.
Ukida se urota ?
- Na tapetu Sabora ( crkvene skupštine) mogli bi se naći vladika šumadijski Jovan Mladenović i britansko-skandinavski Dositej Motika. Ako ne sada, onda iduće godine, jer i protiv njih postoji udruženi poduhvat nižeg sveštenstva, odnosno popovske žalbe upućene Sinodu (crkvenoj vladi). S obzirom na to da je sličan postupak urote sopstvenog nižeg klira preživeo episkop banatski Nikanor, moguće je da će Sabor prestati sa praksom, ustanovljenom 2010. kada je smenjen vladika Artemije Radosavljević, da episkope svrgava administrativnim odlukama na osnovu popovskih zavera, umesto kanonskim crkvenim suđenjem- smatraju pojedini učesnici Sabora.
