Otadžbina se stidi heroja
Dok je u Americi pilot koji je 1999. godine oboren nad Srbijom pred imenovanjem za novog komandanta vazdušnih snaga, dotle su oficiri Vojske koji su ga tada oborili već odavno penzioneri, a javnost ih se gotovo više i ne seća.
Mediji u Srbiji se utrkuju da prenesu priču o američkom generalu Dejvidu Goldfejnu, čiji je avion F-16C pošto je na Novi Sad izručio smrtonosni tovar 1999. godine pogođen, a on uspeo da preživi. Katapultirao se u blizini Šapca i ubrzo helikopterom američkih snaga prebačen u Tuzlu.
Od tada uživa status heroja u svojoj zemlji, a ovih dana stigla je i nominacija za komandanta Vazduhoplovnih snaga SAD. Istovremeno, komandant Trećeg diviziona 250. raketne brigade RV i PVO, koja je oborila ovaj avion, kao i čuveni nevidljivi bombarder F117A, pukovnik Zoltan Dani posle par godina šikaniranja u vojsci, 2004. godine uniformu menja pekarskim mantilom u svom rodnom selu Skorenovcu kod Kovina.
Od tada do danas je održao samo jedno predavanje na Vojnoj akademiji i to je sve što ima veze sa zanimanjem u čije usavršavanje je uložio više od dve decenije života.
- Dok je Gašić bio ministar pitao me je da održim predavanje i to sam i učinio. Od kada su ga smenili više me niko nije pozvao, ali ne žalim se, takva pažnja mi više ne nedostaje, a i znam da su mnoge srpske vojskovođe prošle na sličan način. Laza Lazarević je sve lepo opisao u "Sve će to narod pozlatiti". Tako je to u Srbiji. Sasvim drugačija situacija je i u Rusiji, Kini. Tamo se vodi računa o ratnim veteranima - sa setom kaže Dani.
Ozbiljne države tako ne rade
- Ozbiljne države gledaju da iskoriste svoje generale, pa kada se penzionišu oni postanu ili savetnici ili rukovodioci operacija na raznim kriznim žarištima u svetu. To ne važi samo za SAD, već i za Rusiju. Generali Federalne službe bezbednosti su i dalje ključni savetnici Vladimira Putina iako su penzionisani. Ozbiljne države se ne odriču tako lako iskusnih ljudi iz Vojske kao što to čini Srbija - kaže Momir Stojanović.
Sumorno poređenje američkog i srpskog oficira nažalost, prava je slika i prilika odnosa Srbije prema penzionisanim oficirima, a posebno generalima.
U SAD većina generala je i pored penzije, uveliko u sistemu odbrane zemlje, od zvanja savetnika do ključnih mesta u raznim vladinim i nevladinim organizacijama. U Srbiji ne samo što nema ovakvih primera, već ni naznaka da bi nešto moglo da se promeni.
- Po svim mogućim kriterijumima i ja, ali i brojne moje kolege smo među najboljim vojnim stručnjacima u svetu, ali nikoga u ovoj državi ne zanima da to iskoristi za dobrobit države i naroda. Od 2000. godine vlasti su od vojske napravili svoju prćiju, od zemlje svoju privatnu firmu, a od vojnika sirotinju. Ono što NATO nije uspelo bombama, DOS je uradio u miru i zbog toga u Srbiji i ne možete naći sličan primer napredovanja kao što je to slučaj sa američkim pilotom koga smo oborili 1999. godine. Ne postoji primer da je neko od bivših srpskih generala danas na nekoj ključnoj poziciji u državi. Umesto nas, državni vrh savetuju Bler, Šreder, svi oni protiv kojih smo se 1999. godine borili - ističe general Spasoje Smiljanić, ratni komandant RV i PVO Vojske Jugoslavije.
U razgovoru za "Vesti" ovaj general kaže da ne samo što mu neko po penzionisanju nije ponudio posao u državi, već je 2007. godine doživeo da na oglasnoj tabli u Zgradi komande RV i PVO osvane obaveštenje da mu je ulaz u taj objekat zabranjen. I to nije sve.
- Da apsurd bude kompletan moja knjiga o odbrani od NATO agresije je i dalje zabranjeno štivo u Vojsci Srbije - kaže Smiljanić.
Vučić nas se seti za praznike
Predsednik Kluba generala i admirala, general Vidoje Pantelić kaže da do pre nekoliko godina, penzionisani visoki vojni oficiri nisu čak pozivani ni kada su svečanosti ili državni ili vojni praznici.
- Sa dolaskom Vučića za premijera barem se to promenilo, pa smo počeli da dobijamo pozivnice za te manifestacije. Istovremeno, povezali smo se i sa Vojnom akademijom pa je sada moguće da neko od nas postane vanredni profesor - ističe general Pantelić.
Funkciju posle penzionisanja jedini je dobio nekadašnji direktor Vojno-bezbednosne službe, general Momir Stojanović. On je na izborima 2012. godine kao kandidat SNS-a ušao u Skupštinu i ubrzo postao šef Odbora za odbranu i bezbednost. Priznaje da su mu po političkom angažovanju obećavane kule i gradovi, sve dok nije shvatio da od toga neće biti ništa, pa je napustio naprednjake.
- Faktički još 2012. mi je Toma Nikolić rekao "Momo, bićeš ministar odbrane, ako Vučić bude ministar inostranih poslova". Međutim, Vučić je tada postao ministar odbrane i tako se sve završilo. Posle toga, kada je trebalo da budem postavljen za direktora policije umesto Milorada Veljovića neki ljudi iz Beograda sa Albancima sa Kosova složili su mi prijavu za navodne ratne zločine i na kraju su svi bili zadovoljni - otkriva nekadašnji šef VBA.
Zabranjena istina
General Smiljanić kaže da je njegova knjiga "Agresija NATO" zabranjena u Vojsci Srbije zato što državi i dalje ne odgovara da se čuje prava istina o hrabroj odbrani otadžbine.
- NATO je našoj vojsci davao dva dana da će kapitulirati, a našoj RV i PVO predviđao na hiljade poginulih i sve uništeno. Umesto toga, pokazali smo kako se brani država i kako se time hvaliti pred sadašnjim prijateljima koji su nam tada bili neprijatelji. Zahvaljujući isključivo meni spaseno je 47 pilota zato što sam preinačio naređenje i zabranio da se 47 MiG 21 digne u vazduh - ogorčeno primećuje general Smiljanić.
Predsednik Kluba generala i admirala Srbije, general Vidoje Pantelić kaže da nijedna vlast od 5. oktobra 2000. godine nije smatrala da bi penzionisani generali mogli da pomognu svojim znanjem i iskustvom.
- Sa promenom režima postali smo nepodobni, etiketirani kao ljudi kojima umesto priznanja za odbranu otadžbine treba da se sudi i to se zaista i dogodilo u Haškom tribunalu - zaključuje general Pantelić.
