Treba li Srbiji špijunski satelit?
"Srbija u kopnenoj zoni bezbednosti mora da se štiti od potencijalnih terorističkih udara i da zaštiti tamošnje stanovništvo i zbog toga je potrebno angažovanje satelitskih snimaka", izjava je koja se nedavno mogla čuti od srpskog predsednika Borisa Tadića, uprkos tome što su brojni službenici Vlade Srbije danima ponavljali kako državi nikako nije potrebna satelitska usluga takvog tipa.
Prilikom nedavnog obilaska Borskog basena predsednik Srbije Boris Tadić istakao je potrebu Srbije da iz bezbednosnih razloga koristi satelitske snimke, posebno radi zaštite stanovnika kopnene zone bezbednosti.
Od drugih državnih zvaničnika, čuli su se, međutim, drugačiji tonovi. Predsednik Vlade Mirko Cvetković izjavio je da postoje naznake da je izraelska firma sa kojom je 2005. godine sklopljen sporni ugovor o zakupu satelita spremna na razgovore sa srpskom stranom i da očekuju da će ti pregovori brzo da počnu. Do razgovora će doći tek kada komisija koju je Vlada na sednici u petak formirala sačini platformu za pregovore posle čega će biti i formiran pregovarački tim.
Prema rečima državnog sekretara u Ministarstvu pravde Slobodana Homena, koji bi trebao da bude jedan od glavnih operativnih pregovarača, platformom će se utvrditi šta će Srbija tražiti od izraelskih kompanija, odnosno koju vrstu proizvoda kao kompenzaciju za satelit koji Srbiji ne treba.
- To mora biti koordinisano na nivou cele Vlade, jer Srbija ima potrebu za velikim brojem proizvoda iz Izraela. Trenutno Srbija ima potrebu za investicijom od 500 miliona evra, samo za sisteme za navodnjavanje. Nesporno je da nama ne trebaju satelitske usluge - kaže Homen.
Kako će se na kraju okončati pregovori sa predstavnicima privatne kompanije "Imidžset" iz Izraela teško je proceniti, a beogradski mediji ističu kako se svakim danom odlaganja da se spor reši Srbiji na račun kamate povećava dug na koji ju je obavezala odluka Visokog suda pravde Velike Britanije. Beograd je međunarodnom arbitražnom presudom dužan da izraelskoj firmi plati iznos od 37.105.012 evra od čega je više od 6,5 miliona na ime kamate.
Za sada se najviše optužbi stavlja na teret bivšeg ministra odbrane Prvoslava Davinića protiv kojeg bi uskoro trebalo da bude podignuta optužnica zbog zloupotrebe položaja.
On je 2005. u francuskoj prestonici, u prisustvu tadašnjeg predsednika Državne zajednice Svetozara Marovića, potpisao sporni ugovor u kojem se Beograd obavezao da će za iznajmljivanje špijunskog satelita platiti skoro 45 miliona evra! Davinić uporno odbacuje optužbe tvrdeći da nije potpisao obavezujući ugovor i da odgovornost leži na onima koji su prihvatili mađuanarodnu arbitražu i tako priznali validnost ugovora.
